Izvor: B92, 10.Maj.2010, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema novca za obeštećenje vlasnika
Beograd -- Liga za zaštitu privatne svojine podnela je krivičnu prijavu protiv N.N. lica zbog sumnje da su omogućili privatizaciju imovine čiji su oni prethodni vlasnici.
Republičkom javnom tužilaštvu podneta je krivičnu prijava protiv lica na svim službenim položajima, kao i protiv rukovodećih ljudi u društvenim preduzećima koja su privatizovana, zbog osnovane sumnje da su zloupotrebom položaja omogućili da se državna imovina "provuče" kroz proces privatizacije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << društvenog kapitala.
Tim gestom, bivši vlasnici žele još jednom da ukažu na problem (reč je o restituciji) koji se već godinama gura pod tepih, stavljajući tako do znanja predstavnicima vlasti da neće odustati od namere da im se oduzeta imovina (gde god je to moguće) vrati u naturi.
Ako je suditi prema pisanju nekih medija, država baš i nije spremna da udovolji tom zahtevu već će se, po svemu sudeći, opredeliti za princip rešavanja pitanja oduzete imovine emitovanjem državnih obveznica u vrednosti od 500 milijardi dinara.
"Očigledno, namera je da se bivšim vlasnicima ponudi neka vrsta obeštećenja čime bi se ozakonilo nezakonito postupanje sa državnom imovinom, što je naročito došlo do izražaja posle 2001. godine. Čak je i predstavnicima MMF-a predočeno da naturalna restitucija nije moguća zato što je usvojen Zakon o prostornom planiranju i izgradnji. Pitam se: ko je doneo taj zakon? Mi procenjujemo da bi oduzeta imovina mogla da se vrati, ali da za to ne postoji politička volja. Pri tom se zaboravlja da pitanje ljudskih prava ne sme da zavisi od bilo čije političke volje", kaže u Dragana Milovanović, predsednik Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava.
Zakon o prostornom planiranju i izgradnji dočekan je na nož pre svega zato što je korisnicima građevinskog zemljišta omogućio da postanu vlasnici tog zemljišta, a da prethodno nije zaštićeno pravo bivših vlasnika.
Sagovornica podseća da je 1995. godine sve zemljište koje je knjiženo kao društveno, po automatizmu prešlo u državno vlasništvo i da je sada, zahvaljujući Zakonu o prostornom planiranju, novim vlasnicima objekata omogućeno da prisvoje i zemljište.
"Reč je uglavnom o oduzetoj imovini od čega se tek 30 do 40 odsto potražuje što znači da bi ostatak pripao državi kao zakonito stečena imovina. Prema tome ne stoje priče o javnoj svojini s obzirom na to da je javna svojina deo državne imovine koja se ne može otuđivati. Ako svoja prava ne ostvarimo u Srbiji, obratićemo se sudu u Strazburu, a u saradnji sa evropskim advokatima spremamo se da pokrenemo jednu globalnu tužbu", upozorava predsednica Lige za zaštitu privatne svojine.
Imovinu je najbolje vratiti u naturi
Restitucija se našla na listi prioriteta koju su predstavnici Evropske unije, u pregovorima vođenim 2005. godine, isporučili Srbiji. Vraćanje imovine verskim zajednicama, kao i popis oduzete imovine obavljen 2006. naišao je na odobravanje Evrope, „ali od tada nije viđen nikakav napredak". Prema rečima Alberta Kamarate, šefa Sektora za evropske integracije delegacije Evropske komisije u Srbiji, EU je zabrinuta zbog toga što još nije napravljen pravni okvir za restituciju. Evropski zvaničnici, doduše, nemaju nameru da Srbiji predlažu model restitucije, ali pažljivo prate kako se taj proces odvija. Prema podacima Ministarstva finansija, prijavu o oduzetoj imovini podnelo je 110.000 građana, mada u Mreži za restituciju tvrde da taj broj nije konačan i da je reč o 140.000 pojedinaca koji su podneli više od 70.000 predmeta.
Ona ističe da su se pokretanjem krivične prijave protiv N.N. lica koja su odgovorna za nezakonito postupanje sa državnom imovinom, država Srbija i oštećeni građani našli na istoj strani i dodaje da bi to moglo da bude spasonosno rešenje i za državu, jer bi zadržala kapital u vidu nepokretnosti koje mogu da se koriste za rešavanje pitanja restitucije ukoliko bivšim vlasnicima ne može da se vrati ista imovina.
„Stvorio bi se fond iz koga bi se obeštetili oni čiji su objekti porušeni ili je reč o objektima od javnog značaja, pa se ne mogu vraćati. Iako se nismo bavili procenom vrednosti oduzete imovine, gotovo sa sigurnošću mogu da tvrdim da je reč o velikoj vrednosti čijim bi jednim delom mogla da raspolaže i država naročito u onim slučajevima gde se utvrdi da nema naslednika", ističe naša sagovornica.
I mada niko ne može pouzdano da tvrdi kolika je vrednost oduzete imovine, procenjuje se da bivši vlasnici ili njihovi naslednici potražuju tek petinu te imovine kao i da čak 97 odsto čini poljoprivredno, šumsko ili građevinsko zemljište u državnom vlasništvu.
To je još jedan od argumenata na koji se bivši vlasnici pozivaju insistirajući na naturalnoj restituciji. Oni, takođe, ističu da, uprkos tome što se najčešće govori o oduzetim stanovima kao najosetljivijem pitanju, veći problem predstavlja građevinsko zemljište na kojem se nalaze zgrade koje imaju vlasnike.
U Ligi za zaštitu privatne svojine imaju rešenje i za taj slučaj.
"Ilustracije radi, ukoliko se na nekom građevinskom zemljištu nalaze tri solitera sa 150 vlasnika stanova i uz to se pojave još tri do četiri vlasnika parcela na tom zemljištu, problem bi mogao da se reši tako što bi vlasnici stanova, zemljarinu koju sada plaćaju državi, kao vlasniku zemljišta, plaćali bivšim vlasnicima zemljišta. Uslov za to je da se prethodno izvrši restitucija i da se zemljište vrati bivšim vlasnicima", objašnjava Dragana Milovanović.
Na to da je naturalna restitucija najprihvatljivije rešenje ukazuje i procena Poreske uprave Srbije (nastala na osnovu prijava oduzete imovine),prema kojoj minimalna vrednost imovine koja se potražuje iznosi oko 100 milijardi, a maksimalna premašuje 220 milijardi evra. I mada analitičari tvrde da situacija nije tako alarmantna, s obzirom na to da su dve trećine prijava nevažeće, ipak, računica pokazuje da bi, ukoliko država bude prisiljena da starim vlasnicima vrati samo trećinu, odnosno 30 milijardi evra, od najniže procenjene vrednosti oduzete imovine, to bi predstavljalo snažan atak na budžet.
"Nijedan drugi model restitucije, osim naturalnog, nije prihvatljiv, jer država nema novca da isplati bivše vlasnike. Kao korektivni faktor moglo bi da posluži obeštećenje onih vlasnika kojima imovina ne može da se vrati u izvornom obliku. Tu ideju sam jasno formulisao u Nacrtu zakona o restituciji koji su podržali i Evropski parlament i sva udruženja bivših vlasnika, ali očigledno je da ne postoji politička volja da se taj problem reši", Milan Parivodić, bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom.
On navodi i da problem ne bi mogao da bude rešen podelom državnih obveznica, jer onda ne bi bila restitucija, već podela besplatnih hartija od vrednosti.
On smatra da bi pritisak Evrope dobrodošao s obzirom na to da vladajuća garnitura u Srbiji ne prihvata građanski princip u rešavanju pitanja restitucije, odnosno ne razume osnovni institut prava, a to je svojina koja je garant slobode.
