Izvor: Danas, 06.Avg.2014, 23:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema novca za inovacije
Beograd - Inovator Ljubiša Jevtić konstruisao je samohodnu višenamensku mašinu za obradu zemlje, koja bi, prema njegovim rečima, mogla da postane izvozni brend. Međutim, visoki troškovi patentiranja, ispitivanja i izrade prototipa, zahtevaju pomoć države, a domaća regulativa i administrativne prepreke ne olakšavaju put od ideje do proizvodnje. Jevtić već gotovo četiri godine bezuspešno pokušava da otpočne proizvodnju te mašine, a sva obraćanja nadležnim institucijama završavala >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << su bez odziva.
Uz prednosti u odnosu na konvencionalnu setvu, od povećanog prihoda, višestruke uštede vremena, više radnji u jednom prohodu i nekoliko puta manje potrošnje goriva, ovakva mašina je za sada jedinstvena u svetu, tvrdi konstruktor. Prema procenama pojedinih stručnjaka, ukoliko se kroz testove dokažu takve performanse, Jevtićeva inovacija bi mogla da donese višestruke dobrobiti srpskoj privredi.
Iako mu, kako kaže, odavno pristižu ponude iz različitih zemalja, poput Slovenije, Hrvatske, Nemačke, Kine, Jevtić je istrajan u ideji da to bude srpski proizvod, ali da ga „nezainteresovanost i ravnodušnost domaće administracije tera da počne da razmišlja i o saradnji sa firmama van naše granice“.
- Upravo zato sam se trudio da u svakom dopisu i predstavljanju objasnim mnogostruke prednosti koje ovaj uređaj može da donese i poljoprivredi i privredi Srbije. Ne govorim samo o uštedi već i pokretanju proizvodnje u nekoliko fabrika u restrukturiranju, koje sada nemaju posla, o novom zapošljavanju. Do sada sam samo dobijao odgovore da nema novca, da se strpim, a od nedavno kao da nailazim na zid ćutanja - objašnjava Jevtić.
Više sluha za potencijal Jevtićevog pronalaska imala je Pokrajinska vlada, a razgovori koje je inovator vodio sa institucijama kojima se obraćao, nagoveštavaju da bi pomoć mogla da stigne.
- U pokrajinskom Sekretarijatu za nauku i tehnologiju spremni su da podrže ceo projekat, a konkurisao bih za kratkoročnu pomoć za pilot istraživanja, kako bismo u saradnji sa nekom od stručnih institucija, a trebalo bi da to bude Poljoprivredni institut, obavili probe i testove na nekoliko lokacija u zemlji. I Pokrajinska vlada je obećala sredstva od kojih će deo biti bespovratan, a deo bih vratio uslužnom obradom zemlje poljoprivrednicima - kaže Jevtić, ali naglašava da razvoj inovacije uključuje više faza, procedure su duge, moraju da se uključe stručne institucije, a najveći problem je cena celog procesa. Obećana pomoć, kako kaže Jevtić, biće dovoljna tek za prvu fazu razvoja mašine, odnosno za početna testiranja.
Ministarstvo: Da se ispoštuje procedura
U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kažu za Danas da ta institucija može da pruži finansijsku pomoć inovatorima samo kroz javne pozive i isključivo u okviru procedura utvrđenih Zakonom o inovacionoj delatnosti. Da bi neko mogao da se registruje kao inovator i prijavi na konkurs, mora da poseduje Ispravu o priznatom patentu, koji izdaje Zavod za intelektualnu svojinu. Zaštita patenta, međutim, nije nimalo zanemarljiva stavka, a kako kaže Jeftić, da bi se proizvod zaštitio na svetskom nivou i izradio prototip, potrebno je od 18 do 20 miliona dinara.
Bosilegrad nudi pomoć
Pomoć nude i brojne opštine na čijim teritorijama većina stanovništva živi od poljoprivrede, ali i one koje bi htele da poljoprivrednu proizvodnju ožive.
- S obzirom da je naša opština u brdsko-planinskom predelu, poljoprivreda je ovde izuzetno nerazvijena, i čini možda tek pet odsto ukupne proizvodnje. Pokušavamo na sve načine da podstaknemo ljude da se više bave poljoprivredom. Ova inovacija bi omogućila da obrada zemlje u ovim krajevima bude mnogo brža, isplativija i lakša. Smatram da bi tako nešto bilo veliki doprinos i opštini ali i poljoprivredi u Srbiji uopšte. Zato kao opština želimo da izdvojimo određeni deo novca i bar delimično pomognemo da ova inovacija zaživi - kaže Vladimir Zaharijev, predsednik opštine Bosilegrad.
Performanse
- U poređenju sa konvencionalnim mašinama, „kombajn za setvu“ koji radi na principu „malih plugova“ ostvaruje ogromnu uštedu vremena, jer u jednom prohodu uradi oranje, tanjiranje, drljanje i sejanje. Uz to, umesto 70 litara goriva koliko se potroši sadašnjom obradom, ovoj mašini je potrebno 15 litara. Ušteda je i to što nisu potrebni posebni priključci, a kako je mašina znatno manja od postojećih, nije joj potreban ni motor jači od 100 konjskih snaga. Uz ovakav način obrade, pokazalo se da je kvalitet zemlje mnogo bolji, i da je zbog toga moguće ostvariti do 20 odsto više prinosa - objasnio je konstruktor Ljubisav Jevtić.
