Izvor: S media, 09.Okt.2010, 14:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema nam napretka bez većeg izvoza
Predstavljanjem novog, postkriznog modela rasta Srbije za naredni desetogodišnji period zvanično je najavljen zaokret u razvoju ekonomije.
Međutim, ima prepreka za ostvarenje zacrtanih ciljeva, koji bi, ako bi se model u potpunosti sproveo doprineo da do 2020. bruto domaći proizvod po glavi stanovnika bude 8.000 evra. Prvi test je odmah na startu - približavanje predizborne godine.
- Model privrednog rasta i razvoja Srbije trebalo bi da se zasniva na tri stuba >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << - povećanju investicija, podršci izvozno orijentisanoj privredi i ulaganjima u infrastrukturu. Prema tom modelu, i privatne i javne investicije godišnje bi trebalo da rastu 9,7 odsto. Da bi se to desilo, moramo da imamo atraktivni privredni ambijent. Zadatak Vlade je da to ostvari kroz sprovođenje reformi - rekao je juče Mirko Cvetković, predsednik Vlade Srbije.
Država bi, kako kaže premijer, morala da pruži podršku privredi, posebno prerađivačkoj industriji i poljoprivredi, koje proizvode razmenjiva dobra. Time bi se podstakao rast izvoza i on bi bio pokretač privrednog rasta.
- Država mora da nastavi ulaganja u infrastrukturu i tako obezbedi povoljniji privredni ambijent i stvori uslove za otvaranje novih radnih mesta - poručio je Cvetković.
Premijer je naglasio da će Vlada, sa punom pažnjom, razmotriti strategiju koju je izradila grupa vodećih srpskih ekonomista okupljenih u Fondu za razvoj ekonomske nauke pri Ekonomskom fakultetu i publikaciji Ekonomskog instituta Makroekonomske analize i trendovi (MAT). To će biti osnovna inspiracija za strategiju Vlade u toj oblasti.
Ekonomisti su se odavno složili da je Srbiji potreban novi model privrednog rasta. Ali, to nije dovoljno. Potrebna je i politička spremnost, podrška privrede, zaposlenih, sindikata, pa i javnosti da bi se sprovela dva zaokreta - proizvodnja za izvoz umesto uvoza i težnja ka privlačenju investicija. Naravno i smanjenje potrošnje.
- Glavni izazovi za model biće završetak aranžmana sa MMF, kao i približavanje predizborne godine - ukazao je prof. dr Pavle Petrović, jedan od autora modela.
Novi model, gde će akcenat biti na izvozu, a ne na uvozu, sigurno da neće odgovarati uvozničkom lobiju. Upravo to jeste prepreka novom modelu rasta. Međutim, za profesora Ljubomira Madžara jesu i realna finansijska ograničenja.
- Pravo pitanje je šta će to biti što će da učini ostvarivim taj model i viziju privrednog rasta i ako je to ostvarivo, zašto se čekalo do sada. I ako se smatra da je do sada bilo neostvarivo, a sada će da bude, onda se postavlja pitanje šta se to pa promenilo nabolje - kaže Madžar.
Za ekonomistu, profesora Miodraga Zeca neophodno je prvo sprovesti reformu državnog aparata.
- Da bismo promenili model razvoja koji se do sada bazirao na tome da je važniji dužnik nego poverilac, da imamo zemlju da su najbogatiji ljudi najveći dužnici u kojoj sirotinja ima štednju, a ovi drugi kredite, mora se promeniti dosadašnji odnos. A on je da dužnik bude kažnjen, a poverilac nagrađen, umesto da investitor bude nagrađen, a potrošač da bude kažnjen. Nakon toga može se govoriti o primeni novog modela. A jedina deviza je „izvozi ili umri“ - zaključuje profesor Zec.
Pitić: Model nije konkretan
Izvor: B92, 09.Okt.2010
Beograd -- Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Pitić zamerio je autorima novog modela razvoja što on obuhvata previše brojki i prognoza...On smatra da bi koncept morao da obuhvati konkretne brojke, a ne obrnuto, da se postave cifre i da se onda "puni sistem"...Na početku...
