Izvor: B92, 08.Nov.2011, 15:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nema mesta optimizmu u Srbiji

Beograd -- Stručnjaci Ekonomskog instituta ocenili su da se ne može uočiti oporavak privredne aktivnosti u Srbiji i da nema razloga za optimizam.

Kako su ocenili, rast industrijske proizvodnje je vrlo skroman, a opadanje izvoza je izrazitije nego opadanje uvoza.

Oni su, na predstavljanju novog broja časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT) ocenili da će se inflacija na kraju ove godine kretati u rasponu od osam do devet odsto, a rast bruto domaćeg proizvoda prognozira >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se na nivo od dva do 2,5 odsto.

Urednik MAT-a Vladimir Vučković istakao je da se prerađivačka industrija ne oporavlja, a pozitivan rezultat u nekoliko njenih oblasti odražava samo nadoknadu prethodnog izuzetnog pada.

Prema njegovim rečima, ako se projektuju vrednosti do kraja godine na osnovu sadašnjih trendova i prema optimističnim pretpostavkama, procenjuje se da će u 2011. rast industrijske proizvodnje biti dva odsto, a rast prerađivačke industrije jedan odsto. Vučković je naveo da se očekuje da godišnji rast izvoza Srbije u 2011. bude između 12 i 13 odsto, a da rast uvoza bude niži za jedan procentni poen i dodao da je loše što opada uvoz sirovina jer to najavljuje nisku privrednu aktivnost.

Kada je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni, usporena je dinamika izvoza, a njegovo posustajanje je posledica pada vrednosti izvoza žitarica, gvožđa, čelika i obojenih metala, dok preostali industrijski izvoz i dalje beleži dobre rezultate, naveo je on.

Vučković je ukazao da ukoliko bi se obistinile pesimistične prognoze u vezi sa radom "Ju Es Stila" u Smederevu, to značilo još gore rezultate proizvodnje i izvoza Srbije.

Saradnik MAT-a Stojan Stamenković upozorio je da je moguće zaoštravanje platnobilansne situacije u Srbiji ističući da će u septembru bilans biti pozitivan zahvaljujući kreditu od milijardu dolara za pokrivanje deficita, ali da bi situacija mogla da se pogorša ako se ne intenzivira priliv stranih direktnih investicija.

On je ukazao da se priliv kapitala u Srbiju gotovo zaustavlja, a osnovni uzročnik jeste kriza u evropskom bankarstvu.

Ukoliko usled krize strategija smanjivanja plasmana u evropskim bankama bude dominantna, Srbija može biti teško pogođena jer je visoko zavisna od uvoza kapitala, naglasio je on.

Prema rečima Stamenkovića, očekivana posledica zaustavljanja priliva kapitala na kratak rok biće smanjivanje domaćih plasmana banaka, produbljivanje krize likvidnosti, i dalje smanjivanje dinamike aktivnosti u privrednom sektoru.

Posledica toga u monetarnom sektoru bila bi smanjivanje deviznih rezervi, a takav efekat mogao bi da na kratak rok bude neutralizovan povlačenjem kredita MMF-a, ali bi na srednji rok ostao aktuelan, dodao je on.

Stamenković je naveo da se sada postavlja pitanje koliko će kriza u evropskom bankarstvu i načini njenog prevazilaženja usloviti da negativni kreditni saldo bude veći od onoga sa kojim se računalo da nije bilo drugog talasa krize, što bi zahtevalo intenzivniji priliv investicija od planiranih.

Stamenković je ukazao i na jaku vezu između budžetskog i platnobilansnog deficita i napomenuo da se planirani budžetski deficiti za ovu i narednu godinu pokazuju bitno uslovljenim razvojem platnog bilansa i spoljnotrgovinske razmene jer direktna poreska osnova budžeta najbitnije zavisi od ubranih prihoda na osnovu poreza na dodatu vrednost.

Stručnjaci Ekonomskog instituta podsetili su i da je, prema podacima Ministarstva finansija, javni dug Srbije na kraju septembra bio 44,4 odsto BDP-a.

Nastavak na B92...

Glas javnosti: Visok rast proizvodnje i izvoza u Banatu