Izvor: Politika, Beta, 29.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema jeftinije ruske nafte
Iako se očekivalo da će ruski partner prerađivati svoju naftu u Srbiji, računice pokazuju da je jeftinije da je kupuje od posrednika. – Koji su srpski političari obećavali jeftinije gorivo iz „Gaspromnjefta”
Iako se očekivalo da će „Gaspromnjeft", kako je obećavao pre i posle kupovine 51 odsto akcija Naftne industrije Srbije, u rafinerijama NIS-a prerađivati svoju naftu i tako Srbiji obezbediti jeftinije gorivo, ruski gigant će po svoj prilici i ubuduće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << biti samo jedan od učesnika na svojim tenderima za nabavku crnog zlata.
Upravo se to dogodilo i na poslednjem tenderu, u martu, kada je posao uvoza milion tona sirove nafte dobila kompanija „Vitol” iz Ženeve koja je ponudila nižu cenu, iako je „Gaspromnjeft" bio jedan od kandidata za ovaj posao.
U NIS-u kažu da u tome što oni kao domaćini nisu uvezli svoju naftu, već će je kupovati od „Vitola" ne vide ništa sporno. Ova kompanija iz Ženeve ponudila je cenu koja važi na svetskim berzama za uralsku naftu, koja je oko 10 odsto niža od američke lake nafte, sa uslovom odloženog plaćanja od 60 dana od datuma isporuke.
Generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko potvrdio je da je NIS sproveo tender po novom sistemu, znatno proširivši krug mogućih isporučilaca. Kao glavni razlog zašto je „Vitol" dobio posao uvoza milion tona nafte navodi se to što je po završetku tendera NIS uspeo znatno da produži rokove odloženog plaćanja i da smanji nabavnu cenu crnog zlata. To će kompaniji omogućiti smanjenje cene i povećanje konkurentnosti naftnih derivata koje proizvodi NIS.
I mada se na prvi pogled možda ne čini baš logično da se nafta po povoljnijim uslovima može kupiti od trejdera – trgovaca na berzi, a ne od onog ko ima svoju sirovinu, u ovom slučaju „Gaspromnjeft”, bivši direktor NIS-a Dimitrije Vukčević kaže za „Politiku” da to nije neuobičajeno. Naprotiv, to je sistem rada gotovo svih velikih kompanija.
– Praksa je da naftne kompanije koje imaju svoju sirovinu, naftu kupuju od trejdera, odnosno trgovca koji da najbolju ponudu. „Gaspromnjeft” je očigledno izveo računicu prema kojoj mu se više isplatilo da naftu umesto od svog posrednika, odnosno firme koja na berzi prodaje njihovu, rusku naftu, sirovinu kupi od prvoplasiranog „Vitola”, kaže Vukčević.
Osim kotacije, odnosno cene po kojoj se nafta kupuje na berzi, Rusi su izračunali i troškove transporta, način plaćanja i shvatili da im je ovaj posao isplativiji preko posrednika, kaže bivši prvi čovek NIS-a.
Vukčević napominje da je ista situacija i kada je reč o gasu. Srbija nije kupovala gas direktno od „Gasproma", proizvođača, već od „Gaspromeksporta".
Upitan koliko su onda bila verodostojna obećanja uoči privatizacije NIS-a da će vozači u Srbiji dolaskom „Gaspromnjefta” koji ima svoju naftu kupovati jeftiniji benzin, Vukčević kaže da su to smešne priče i da svako ko je pročitao kupoprodajni ugovor nigde nije mogao videti da se ruski većinski vlasnik NIS-a obavezuje da će uvoziti svoju naftu.
Boža Stanišić, direktor u privatnoj naftnoj kompaniji „Petrobart-AVIA", slaže se sa ocenom da je malo ko mogao poverovati u obećanja da će „Gaspromnjeft" u Srbiji plasirati jeftinije derivate, dodajući da su prošla vremena kada se nafta kupovala direktno od proizvođača.
Stanišić se ne seća da je tokom pregovora s ruskim partnerom neko od Rusa nešto slično i obećao, već da su te priče dolazile sa srpske strane.
Kompanije svuda u svetu rade posao preko trejdera, prodajući tako i svoje sirovine, a kupujući od drugih. Firma „Ganvor" koja je učestvovala na poslednjem NIS-ovom tenderu je, kaže Stanišić, angažovana od strane ruskih kompanija da za njih prodaje sirovine na berzi.
Osim toga praksa velikih naftnih firmi iz Rusije je da se nafta s naftnih polja najpre direktno isporučuje njihovim kompanijama i prodaje po cenama koje su niže od posredničkih. Osim toga u Rusiji postoje i vrlo visoke eksportne carinske stope zbog kojih nije često isplativo isporučivati naftu direktno s naftnih polja, već se za taj posao angažuju posrednici u trgovini – trejderi.
Iako u NIS-u tvrde da je „Vitol" jedna od najstarijih kompanija koja se bavi prodajom nafte, javnosti je poznata i po aferi sa prodajom iračke nafte iz akcije UN „Nafta za hranu”.
„Vitol" je sredinom devedesetih sa tadašnjim rukovodstvom NIS-a osnovao zajedničku firmu „Evrol internešenel" na Bermudskim ostrvima. Poslovanje „Evrola" bilo je predmet zvanične istrage nadležnih organa u Srbiji u 2001. godini, što je rezultiralo blokadom računa tri domaća direktora u Švajcarskoj, ali i kasnijom deblokadom.
Posle desetak godina pauze, „Vitol" se pojavio na tenderu NIS-a u aprilu prošle godine za isporuku 240.000 tona sirove nafte. Oživljavanje ove kompanije u domaćim poslovima, slučajno ili ne, poklapa se s ulaskom socijalista u novu vladu Srbije.
Jasna Petrović
[objavljeno: 30/04/2009]
