Izvor: B92, 05.Jan.2011, 09:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema brige za "Zlatiborac"
Beograd -- Zbog šverca mesa iz Latinske Amerike, koji je otkrio MUP Srbije, u pritvoru je 13 lica. Inspektori uveravaju da je meso na domaćem tržištu ispravno.
Da li je to konačna lista i kada će se znati imena svih aktera ovog posla, za sada se ne otkriva, zbog istrage.
Međutim, iz Uprave za veterinu kažu da je ipak u pitanju minimalna količina mesa, a da inspekcije svakodnevno vrše nadzor, što garantuje bezbednost ovih proizvoda.
To potvrđuje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i izvoz, jer je sa Zlatibora put Azerbejdžana izvezena prva manja količina pršuta i kobasica, a od tog posla, osim „Zlatiborca", korist mogu imati i država i mali proizvođači.
Kada je nedavno policija Srbije presekla kanal šverca mesa, koje je preko Kosova stiglo iz Brazila i Argentine, mnogi potrošači počeli su da razmišljaju da li kupuju domaću ili pršutu čije je poreklo iz Latinske Amerike.
Na švercere su posebno ogorčeni savesni proizvođači, jer su mnogi nakon gubitka posla pronašli izlaz u proizvodnji suhomesnatih proizvoda.
Kako ne žele da izgube jedini izvor prihoda, za preradu i sušenje koriste isključivo provereno meso.
„Ovde 50 porodica od toga živi, ljudi se tim poslom bave godinama. Sto godina ljudi rade, bave se tim. Proizvode robu, od toga živi po 7-8 članova porodice u našem kraju. I mi to ne damo, imamo tradiciju i to ti je to", kaže Mića Ćirović, proizvođač suhomesnatih proizvoda sa Zlatibora.
I direktor Uprave za veterinu Zoran Mićović kaže da su zlatiborski suhomesnati proizvodi potpuno bezbedni.
Iako ima šverca mesa, ono je minimalno, a domaće ili pak uvozne sirovine mesa, pod strogim su režimom kontrole, kakav je i u Evropskoj uniji, kaže on.
„To je to što možemo da kažemo da imamo dobro, zdravo i kvalitetno meso, od domaćih proizvoda i koji takođe mogu ići na inostrano tržište. U ovom slučaju, kada me pitate za obrnut proces, imajte poverenja u to da se jede sasvim sigurno, potpuno kvalitetno, provereno, sa poreklom, sa rokom upotrebe i sa standardima koji prate određenu vrstu mesa", dodaje Mićović.
"Zlatiborac" u Azerbejdžanu
Za uvoz zlatiborskih suhomesnatih proizoda interesuju se i van evropskog tržišta, što je potvrdio i Ramiz Hašimov iz azerbejdžanske kompanije „Delta grupa" .
On kaže da će ugovor koji je sklopio sa preduzećem „Zlatiborac" Srbiji otvoriti i mnogo veće tržište od njegove zemlje.
„Spoj kvaliteta i tradicije, koju smo ovde našli, u skladu je sa Halal standardom za muslimanske zemlje. To otvara mogućnost da pokrijemo i čitav kaspijski region, odnosno da se ovi proizvodi nađu i u još 7-8 država, u kojima živi oko 200 miliona ljudi", najavljuje Hašimov.
Generalni direktor preduzeća „Zlatiborac" Dušan Knežević smatra da će efekte izvoza za Azerbejdžan osetiti i mali proizvođači užičkog kraja, ali je potrebna i pomoć države oko revitalizacije srpskog stočarstva.
„Da probijemo barijere, da plasiramo naše proizvode na tržištima tamo gde postoji interes čak i zemalja Evropske unije. Mi smo se prvi pojavili, stekli smo tu neku komparativnu prednost. Ali moramo da imamo vetar u leđa, znači sa projektima, koji će nam obezbediti dovoljan volumen količina, koje bi sigurno mogli eksportovati, da se srpski brend, naravno plasira na ovakva tržišta", smatra Knežević.
HACCP standard, osim „Zlatiborca", sve više imaju i mali prerađivači suhomesnatih zlatiborskih proizvoda. To je garant bezbednosti hrane, jer ovaj standard ima stroge kriterijume.
I mali i veliki proizvođači ovih specijaliteta očekuju oštru borbu protiv šverca, ali i pomoć države i subvencije za brendove koji imaju veliki izvozni potencijal.
