Izvor: B92, 16.Okt.2014, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema brige dok nam je para dijaspore
U Srbiju se u prvih šest meseci ove godine slilo 1,27 milijardi evra po osnovu doznaka koje su slali naši zemljaci na radu u inostranstvu, podaci su NBS.
Istovremeno, iznos direktnih stranih investicija bio je više nego upola manji.
Prema podacima Narodne banke Srbije, od 2007. do 2013. u Srbiju je po osnovu doznaka ušlo 19,55 milijardi evra, a najviše u kriznoj 2009. kada je iz inostranstva u Srbiju došlo 3,24 milijarde evra.
Ekonomista Ljubomir Madžar >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kaže da je ovaj odnos tipičan, jer doznakama nisu potrebni "posebni uslovi", poput dobrog poslovnog okruženja. "Za više stranih direktnih investicija trebalo bi da imamo sređen pravni sistem i valjan privredni ambijent", rekao je Madžar. On je podsetio da se nedavno u medijima pojavila vest da je brat američkog ambasadora u Srbiji Majkla Kirbija odlučio da napusti biznis koji je kod nas imao. "On je konstatovao da se ovde maltene ništa ne može naplatiti. U takvom okruženju se nijedan kapital, ni strani ni domaći, ne oseća udobno", rekao je on, naglasivši da to, kada je reč o doznakama nije relevantno. "Doznake imaju potpuno drugačiji mehanizam i motivaciju. To je novac od ljudi koji žive i rade u inostranstvu, a imaju rođake u Srbiji koji loše žive. Njih ima i biće ih", rekao je Madžar.
Iako je u prvoj polovini ove godine priliv po osnovu doznaka manji za 10,3 odsto u odnosu na isti period 2013. kada je iznosio 1,42 milijarde evra, u NBS kažu da su doznake kod nas godinama relativno stabilan izvor deviznih priliva.
"Putem doznaka po građaninu Srbije godišnje pristigne između 370 i 430 evra dodatnog deviznog priliva", rečeno je u NBS.
S druge strane, priliv direktnih stranih investicija nije, sudeći prema podacima Ministarstva finansija za prvu polovinu ove godine, dostigao ni polovinu doznaka i iznosio je 539,8 miliona evra.
Prema podacima Narodne banke, u prvoj polovini ove godine je čak trećina novca od doznaka došla iz Nemačke, 30 odsto, dok je iz Austrije došlo oko 16 odsto, a iz Švajcarske oko 12 odsto od ukupnog iznosa doznaka.
Iz tih zemalja i iz Francuske je, kažu u NBS, i u periodu 2007-2013. zabeležen veći priliv doznaka.
Prema navodima centralne banke, sa oko 8-10 odsto bruto domaćeg proizvoda, doznake zadovoljavaju finansijske potrebe i povećavaju standard domaćih primalaca. To se, dodaju, odražava i na porast tražnje, odnosno proizvodnje domaćih proizvoda.
"Doznake značajno utiču i na povećanu mogućnost plaćanja prema inostranstvu, odnosno povećanje ponude na ukupnom deviznom tržištu, na kome obezbeđuju oko 9-10 odsto pokrića ukupne tražnje deviza", navode u NBS.
