Izvor: Politika, 15.Avg.2010, 23:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nema bojazni od prekomernog izvoza pšenice

Sve podseća na 2007. kada je hlebno žito poskupelo na 23 dinara, a država je iz straha da će ostati bez sirovine za hleb zabranila izvoz

Situacija na tržištu pšenice preokrenula se naglavačke za samo mesec dana. Cena hlebnog žita je s devet dinara, koliko je iznosila na početku žetve, već dostigla 18 dinara po kilogramu, a prognozeri se već klade da će se prodavati i po 20 dinara.

Ovoliko poskupljenje nije skrivilo naše malo tržište i skroman rod, već >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podbačaj u svetu i to što je Rusija, zbog lošijeg roda usled rđavih vremenskih prilika, zabranila izvoz.

Ovakva situacija na tržištu mnoge podseća na prilike iz 2007. godine kada je pšenica koštala i 23 dinara, a država je iz straha da će ostati bez svog hleba – zabranila izvoz. Otuda i nedoumice da li bi sada tako nešto moglo ponovo da se desi.

Po oceni Saše Dragina, ministra poljoprivrede, u ovom trenutku nema bojazni da bi moglo da dođe do prekomernog izvoza pšenice iz Srbije, zbog rasta cena žita na svetskim berzama, čime bi mogla da se naruši domaća prehrambena sigurnost.

– Država prati šta se dešava, a koliko ja znam svi najveći mlinovi u Srbiji imaju dovoljno pšenice za preradu tokom ove sezone – rekao je on agenciji Beta.

Kako je istakao, „Srbija je u ovu otkupnu sezonu ušla s rekordnim zalihama pšenice od 500.000 tona”, što je „više od trećine godišnjih potreba zemlje”.

Dragin je posavetovao poljoprivrednike da čekaju dobru cenu žita, koja je već sada blizu 20 dinara po kilogramu i ima kapacitet da raste zbog katastrofalnih vremenskih uslova koji su umanjili rod u velikim zemljama proizvođačima kao što su Rusija, Ukrajina i Belorusija.

I direktor Fonda za žita Vukosav Saković kaže da se te količine ne mogu izvesti preko noći. Za to su potrebni meseci, a da dinamiku izvoza treba pratiti. Prvi čovek Fonda za žita kaže da je rano za prognoze o daljim kretanjima na tržištu, jer su i Rusi samo privremeno uveli zabranu izvoza do oktobra dok ne sagledaju bilanse. Naša pšenica je, kaže, tradicionalno skuplja od ruske i ukrajinske, a jeftinija od mađarske i francuske.

– Ne bi smela da se ponovi greška iz 2007. godine kada je zabranjen izvoz žitarica, koji je uz to i dugo trajao, što nas je sprečilo da zalihe prodamo po najvišim cenama, pa su nas te količine „davile” dve godine i na kraju smo pšenicu prodavali po više nego upola nižoj ceni – kaže Saković.

Po njegovim rečima, zabrana izvoza ne bi dala rezultate, kao što nije dala ni tada. Podsećanja radi, s jeseni 2007. godine i u proleće 2008. godine, uprkos zabrani izvoza, cena nije pala i pšenica nam je bila skuplja od one u okruženju.

– Zabrana izvoza je najnepopularnija mera. Država i drugim merama može da reguliše tržište. Može, na primer, da ukine carine na uvoz pšenice čime bi domaću izložila konkurenciji ili da se odredi kontigent za izvoz u određenim količinama ili da se uvede taksa na izvoz – objašnjava Saković, dodajući da je poskupljenje finalnih žitarskih proizvoda nakon skoka sirovine – tržišna realnost.

Ove godine žito u Srbiji požnjeveno je sa 495.000 hektara, s prosečnom proizvodnjom od 3,5 tona po hektaru. Rod se procenjuje na 1,5 do 1,6 miliona tona pšenice, a potrebe Srbije su od 1,3 do 1,5 miliona tona. Prelazne zalihe bile su oko pola miliona tona.

J. Rabrenović

objavljeno: 16/08/2010

Nastavak na Politika...