Izvor: Blic, 25.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema biznisa bez interneta
Poslovni ljudi u Srbiji koriste internet u proseku 6,2 sata dnevno. Najviše časova i aktivnosti, 64 odsto, provedi se u pisanom opštenju, a skoro trećina od ukupnog vremena utroši se na govornu komunikaciju, odnosno telefoniranje po nižim cenama posredstvom „skype" ili „voip" varijante.
Ovo su rezultati istraživanja o budućnosti interneta u Srbiji, koje je uradila kompanija „Cisko", vodeća svetska firma u oblasti računarskih mreža.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Rezultati istraživanja pokazuju da je ljudima iz biznisa loš internet ozbiljna prepreka za uspešan rad i da su za mnoge investitore kilobajti važniji od kilometara i klasičnog poslovnog putovanja. Tokom diskusije o važnosti globalne mreže u Srbiji, koju su organizovali Britanski savet i Beogradska otvorena škola, Branislav Anđelić, savetnik u Paktu za stabilnost, upozorio je da se u republičkom budžetu za razvoj interneta sa nekadašnjih 340 miliona stiglo do svega nekoliko desetina miliona dinara.
Slobodan Marković iz Centra za razvoj interneta smatra da sve što je do sada urađeno po pitanju interneta i informatizacije jeste delo privatne incijative. Internet je u Srbiji, smatraju mnogi, u nedovoljnoj meri predmet ozbiljnog interesovanja države u poređenju sa nekim drugim oblastima.
Kad je reč o preduzetnicima, njima od novca više nedostaje sistematskog znanja o prednostima informacionih tehnologija.
Iskustva Beogradskog akademskog centra, u okviru koga svoje postdiplomske programe realizuje University of New York in Belgrade, govore da bi bez interneta teško išlo, ocenjuje Miona Bađević, organizacioni direktor Univerziteta, uz dodatno objašnjenje:
- U interno sprovedenoj anketi na Univerzitetu studenti postdiplomci ocenili su da im korišćenje interneta izuzetno olakšava učenje i obavljanje posla, da tako štede vreme... Treba reći da su naši studenti u 80 odsto slučajeva top menadžeri vodećih srpskih i stranih kompanija - zaključuje Miona Bađević.
Mirko Todorović, vlasnik konfekcije „Todor", saglasan je da se bez svetske mreže ne može, a ipak kaže da je za jedno „ali".
- Ja mislim da je za uspešno poslovanje najbitnije šta čovek drži u glavi. Neki mladi u mojoj firmi misle da bez laptopa ne mogu da rade, a ja sam velike poslove pravio i bez mobilnog telefona. Informatika i internet svakako da, ali i klasičan mentalni napor je neophodan - objašnjava Todorović.
Ninko Tešić, generalni direktor „Impol - Seval" iz Sevojna, potpuno se prepustio internetu.
- Nekada sam morao da nazovem čitavu vojsku ljudi da bih proverio koliko je čega proizvedeno. Danas, čim uđem u kancelariju, čeka me kompletna slika fabrike na jednom mestu. Kako je sve postalo dostupno tako sam i ja shvatio da u odnosu na prethodni period radim mnogo više. Dešava mi se da na mejlove odgovaram noću, ili čak kad sam na godišnjem odmoru - priča Tešić.
Zatvorenost u sopstvenu proizvodnu ćeliju, bez komunikacije sa svetom i prikupljanja znanja je davna prošlost u poslovanju, procena je Igora Avžnera, savetnika ministra za ekonomiju i regionalni razvoj.
- Internet je uslov za razvoj uspešnog i savremenog biznisa? Ako povučemo paralelu između interneta i biznisa, vidimo da i u jednom i u drugom ne postoje pitanja na koja nema odgovora. Pronalaženje potencijalnih partnera, novih tržišta, novih ljudi, postaje nezamislivo bez interneta. U poslovnom smislu, internet štedi i vreme i novac, a u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja smo prilično svesni svega toga - kaže Avžner.
U narednih pet godina, poruka je rezultata istraživanja, poslovni ljudi očekuju pristup internetu sa bilo kog mesta i u bilo kom trenutku. Istraživanje kompanije „Cisko" navodi na zaključak da će globalna mreža sve više značiti povezanost između ljudi, a ne kompjutera. Međutim, naša država mora da učini veći napor i reši neke probleme koje su drugi već odavno otklonili.
Četvrtina domaćinstava ima računar
U Srbiji 26,5 odsto domaćinstava poseduje računar. Istina, zastupljenost računara varira prema razvijenosti sredine, pa u Beogradu iznosi 30,7 odsto, u Vojvodini 29,6, a u centralnoj Srbiji 22,7 odsto. Raspolaganje računarom zavisi i od visine mesečnih prihoda, odnosno domaćinstva sa prihodom preko 600 evra poseduju 65,9 odsto, a ona sa prihodom ispod 300 evra svega 15,7 odsto od ukupnog broja računara.
