Izvor: B92, 06.Maj.2010, 10:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nelikvidnost muči srpsku privredu
Beograd -- Preduzećima u Srbiji je od početka godine plasirano 462 miliona evra kredita za likvidnost, više nego lane, što ukazuje na goruću nelikvidnost u privredi.
Ministarstvo ekonomije će obezbediti dodatnih milijardu dinara za subvencije kako bi banke odobrile 60 milijardi dinara tih zajmova do kraja 2010. godine.
Savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Nenad Mijailović kazao je da će ubuduće država subvencionisati samo zajmove >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za likvidnost u dinarima, kako bi se pospešio proces devroizacije. On je napomenuo da je suma odobrenih investicionih kredita i dalje zanemarljiva - od početka godine dostigla je oko 20 miliona evra.
Petar Stefanović, predsednik Udruženja finansijskih organizacija kazao je da visok stepen odobravanja kredita za likvidnost ukazuje na to da je nelikvidnost i dalje gorući problem domaćih privrednika.
Banke su, prema njegovim rečima, likvidne, ali raste broj zajmova u docnji i povećava se stepen loše aktive u bankama zbog čega one imaju problem da nađu dovoljno kvalitetne klijente kojima bi plasirale kredite.
Podsećajući da je prosečna kamatna stopa na zajmove u Srbiji 19 odsto, što je najviše u regionu, Stefanović je kazao da postoji prostor da NBS preispita standarde o klasifikaciji loših kredita koji su najstroži u domaćem bankarstvu u poređenju sa drugim evropskim zemljama.
Đukić: Politikantska priča o jeftinijim zajmovima
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić naveo je da četiri petine srpske privrede trpi devizni rizik, jer su uzeli kredite sa deviznom klauzulom, te da je samo 20 odsto privrednika zaduženo u dinarima.
Prema njegovim rečima, cena kredita u Srbiji i dalje je znatno viša nego u zemljama u okruženju, ali banke ne mogu da smanjuju kamatne stope jer je cena izvora kapitala veoma visoka i ne može se očekivati da će u narednim godinama biti niža.
„Ko god priča da će cena zajmova biti niža, priča politikantski. To se neće desiti barem još naredne tri godine", naveo je Đukić i ukazao da je struktura štednje u srpskim bankama nepovoljna.
Naime, prema njegovim rečima, samo 11,5 odsto čini dugoročna štednja zbog čega će proces deevorizacije u Srbiji vrlo sporo teći zbog loših iskustava stanovništva u prošlosti.
