Izvor: Politika, 16.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nekonkurentnost glavna boljka
Imamo tržišne viškove kukuruza i pšenice, ali zbog visokih cena ta roba nije konkurentna, smatra Zoran Drakulić, vlasnik kompanije „Ist point”. – Tehnologija proizvodnje nam je na nivou iz 1985. godine, ističe Rodoljub Drašković, predsednik takovskog koncerna „Svislajon”
Očekivani pad izvoza u ovoj godini mogao bi da bude donekle ublažen zahvaljujući poljoprivredi i prehrambenoj industriji koje, bar za sada, ne osećaju ozbiljnije posledice sveopšte ekonomske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << krize. Upravo to je šansa srpske privrede, smatraju poslovni ljudi, ali pod uslovom da se prethodno reši jedan od najvećih problema – nekonkurentnost naših proizvoda na inostranom tržištu.
Zastarela tehnologija, slab kvalitet, neatraktivno pakovanje, nedostatak sertifikovanih artikala, nemogućnost kreditiranja prodaje i visoke cene glavni su razlozi zbog kojih proizvodi iz Srbije ne mogu da pariraju čak ni onima iz zemalja u okruženju. Globalni indeks konkurentnosti pokazao je da je 2008. godinu Srbija završila na 85. mestu od ukupno 134 zemlje za koje se taj indeks prati. U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja smatraju da je to uspeh, jer smo donedavno zauzimali 91. mesto, ali je zabrinjavajuće da su ispred Srbije države poput Kostarike, Crne Gore, Vijetnama, Ukrajine, Hondurasa...
Poslovni ljudi smatraju da je za povećanje konkurentnosti neophodno, između ostalog, podići nivo tehnološke opremljenosti, efikasnosti upravnih odbora, ali i zaštite manjinskih prava akcionara. Jedna od mera mogla bi da bude i reforma obrazovanja, što bi podrazumevalo uvođenje više praktičnog rada u školama i na fakultetima, kao i osavremenjivanje nastavnih programa. Najvažnije je, ipak, da se u taj proces uključe državne institucije, kako bi bila unapređena zaštita vlasničkih prava i intelektualne svojine i povećana efikasnost rada sudova.
Vlada Srbije je već napravila neke korake, radi povećanja konkurentnosti srpskih proizvoda, ali se oni uglavnom svode na usvajanje različitih strategija i akcionih planova. Programom podrške razvoju konkurentnosti ove godine je obezbeđeno 60 miliona dinara, ali izvoznici smatraju da su neophodna znatno veća ulaganja.
Rodoljub Drašković, predsednik koncerna „Svislajon Takovo”, kaže da je najvažnije unapređenje tehnološkog razvoja koji je sada, prema njegovoj proceni, na nivou iz 1985. godine. Uprkos tome, njegova firma je uspela da prodre na zapadna tržišta.
– Dobro smo se pozicionirali u zemljama poput Norveške, Engleske i Švajcarske, a poznato je da su njihova tržišta veoma zahtevna i da najviše pažnje pridaju kvalitetu. U regionu smo odavno stekli lidersku poziciju u oblasti proizvodnje hrane, ali je malo srpskih preduzeća za koja se može reći da su konkurentna na svetskom tržištu – smatra Drašković. On kaže da bi proizvodi prehrambene industrije, ako se reši problem tehnološke zaostalosti, u narednom periodu mogli da budu znatno konkurentniji.
Sličnog mišljenja je i Zoran Drakulić, vlasnik kompanije „Ist point”, koji sa žaljenjem konstatuje da većina srpskih proizvoda nije konkurentna na svetskom tržištu, iako imamo tržišne viškove, pre svega kukuruza i pšenice. Razlog za to su, prema njegovom mišljenju, visoke cene i nedovoljna otvorenost tržišta.
– Problem je u tome što zemlje u okruženju imaju znatno niže cene prehrambenih proizvoda, koji bi inače trebalo da budu okosnica srpskog izvoza. Upravo zbog toga naša privreda nije konkurentna – ističe Drakulić.
I Dragan Cvetković, direktor Fabrike kablova Zaječar, napominje da je cena jedan od glavnih faktora koji utiču na konkurentnost, pogotovo na istočnim tržištima, dok na Zapadu veći značaj pridaju kvalitetu.
– Srpska privreda bi mogla da bude mnogo konkurentnija, a da bismo u tome uspeli preduzeća moraju više da ulažu u razvoj opreme kako bi postala produktivnija – ističe Cvetković. On tvrdi da produktivnost u Srbiji mora da bude na nivou približno onom u zemljama Evropske unije, ukoliko želimo da robu plasiramo na njihovo tržište.
Iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja ističu potrebu da i lokalna samouprava doprinese povećanju konkurentnosti domaće privrede tako što bi stvorila povoljne uslove za dolazak stranih investitora.
– Uz njih bi stigle i nove tehnologije i znanja, što bi u znatnoj meri uticalo na rast konkurentnosti proizvoda iz Srbije – naglašavaju u Sektoru za konkurentnost i infrastrukturu kvaliteta Ministarstva ekonomije.
Sutra: Hrana – izvozna šansa
Nikola Miković
[objavljeno: 17/01/2009]
.jpg)
