Izvor: B92, 25.Okt.2013, 20:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Nekoliko predugovora za elektrane"
Aranđelovac -- Ministarka Zorana Mihajlović saopštila je da ima nekoliko zainteresovanih investitora za ulaganja u energetski sektor Srbije.
Prema njenim rečima izgradnja Južnog toka trebalo bi da počne do kraja godine ili u prvom kvartalu sledeće, najavila je gasovod "Južni tok".
Mihajlović je, na Regionalnom investicionom samitu u Aranđelovcu, kazala da je u planu da do kraja godine budu potpisani predugovori s investitorima za energetske projekte, među kojima su >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izgradnja Reverzibilne hidroelektrane "Bistrica" i termoelektrana "Štavalj" na mrki ugalj.
Nekoliko investitora želi da učestvuje u izgradnji "Bistrice", a za "Štavalj" se vode razgovori sa dva investitora, navela je ona i dodala da će se u elektronergetici graditi novi objekti uz različito učešće EPS-a i po potpuno drugačijim finansijskim modelima.
Ministar energetike je rekla da se početak izgradnje "Južnog toka" očekuje krajem ove ili u prvom kvartalu sledeće godine i istakla da Srbija ne koči realizaciju tog velikog projekta, već da to zavisi od dogovora Rusije i EU po pitanju trećeg energetskog paketa, jer je ruska strana zainteresovana da se projekat "Južni tok" izdvoji iz tog principa.
Ona je naglasila da se u Srbiji zakonodavstvo usklađuje sa zakonodavstvom EU, tako da se postavlja pitanje trećeg paketa.
Prema njenim rečima, gasovod "Južni tok" će biti drugi pravac dotoka gasa u Srbiju, a pored njega će Srbija možda i ranije imati pravac Niš-Dimitrovgrad za snabdevanje gasom, što je značajno jer se, kako je rekla, diverzifikuju izvori snabdevanja gasom.
Mihajlović je takođe kazala da za sada neće biti privatizacije EPS-a i da će Srbija graditi nove elektronergetske objekte kako bi mogla da izvozi više struje.
"Do kraja godine EPS će postati akcionarsko društvo, čime će početi drugačiji način funkcionisanja, a neke delatnosti će biti centralizovane i efikasnije", podsetila je ona i dodala da Srbija zbog dobrog geografskog položaja ima mogućnost da bude tranzitna zemlja za energente i da od toga ostvaruje prihode.
Ministar je ukazala da je za privlačenje investitora najvažniji zakonodavni okvir, "bez kojeg sa njima nije moguće ni pričati", i predočila da Srbija u energetskom sektoru sada ima zaokružen zakonodavni okvir, koji će do kraja godine biti upotpunjen i usvajanjem izmena zakona o energetici i trećeg energetskog paketa.
"Administrativne procedure, takođe moraju biti pojednostavljene, što još nismo uspeli u potpunosti da uradimo", rekla je Mihajlović i najavila plan za otvaranje kancelarije za brze odgovore, u okviru koje će biti rešena i pitanja skraćenja roka izdavanja građevinskih dozvola i smanjenja njihovog broja.
Vladi će, kako je rekla, uz to biti predloženo da donese i odluku koliko svako ministartsvo tačno može da traži dokumenata od investitora, kojima će biti potrebno maksimalno 60 dana za izdavanje tih dozvola, a u oblasti energetike, broj dozvola će biti smanjen na pet do sedam, umesto 27 do čak 90, koliko je potrebno za male hidroelektrane.
Mihajlović je istakla i da je to ministarstvo prošle godine donelo plan prioriteta investiranja u oblasti energetike, koji između ostalog, obuhvata izgradanju dve hidroelektrane i jednu termoelektranu i povećanje energetske efikasnosti u Srbiji.
