Izvor: B92, 07.Jan.2013, 15:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neki i uštedeli spajanjem praznika

Beograd -- Niska produktivnost rada i sve slabija kupovna moć građana omogućila pojedinim poslodavcima da spajanjem slobodnih dana za praznike možda i uštede.

Stručnjaci su izračunali da jedan neradan dan našu privredu košta 16 miliona evra, međutim ta šteta bi bila i veća da imamo bolju produktivnost rada i da nam kupovna moć nije pala.

U uslovima kada kupovna moć naših građana opada iz meseca u mesec pojedinim poslodavcima se čak isplatilo da spoje praznike >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i tako uštede barem na troškovima za struju i grejanje.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže za B92 da problem predstavlja generalno tehnološka zastarelost koja je u Srbiji 28 godina.

"Tehnološka zaostalost se meri po tome koliko su mašine stare. U razvijenim industrijskim zemljama tehnološka zaostalost je od pet do 11 godina. u Nemačkoj je 7,5 godina. Ali mi ne samo da zaostajemo za razvijenim zemljama, zaostajemo i za zemljama u okruženju koje su pre nas završili sa tranzicijom. Pa tako tehnološka zaostalost u Bugarskoj iznosi 16 godina u Rumuniji 15,5 godina. Znači skoro upola nego kod nas. To sve utiče na manju produktivnost, više škarta u procesu rada, pa samim time i lošijm rezultatima. A i kada kupujemo mašine u inostranstvu onda od tri takve mašine dve su polovne a jedna nova", navodi Rajić.

On kaže da pored toga veliki problem predstavlja i to što se kod nas sve manje proizvodi, zbog manje kupovne moći ali i zbog problema na insotranim tražitima za one proizvođače koji izvoze.

"Zato su mnogi vlasnici fabrika povezali dane praznika za Novu godinu i Božić, jer im se ne isplati da zagrevaju prostorije ili da pale mašine. Pogotovo ako na lageru imaju robu", kaže Rajić.

Međutim, da nije sve tako crno smatra ekonomista Goran Nikolić. On Kaže da smo u poslednjih 12 godina povećali produktivnost i da ćemo to raditi i ubuduće.

"Srbija je 2000 godine imala 600.000 ljudi koji su radili u prerađivačkoj industriji. Danas imamo oko 300.000 a nivo proizvodnje je ostao isti. To znači da smo duplo povećali produktivnost u poslednjih 12 godina. Naravno naša produktivnost je daleko od one na zapadu. A upravo je taj rast produktivnost jedan od glavnih razloga za gubitak radnih mesta", kaže Nikolić. On navodi i da će uvoz mašina sa zapada da se nastavi što će značiti dalji rast produktivnosti.

"Glavno pitanje će biti kako da očuvamo radna mesta sa osavremenjivanjem proizvodnje", zaključio je Nikolić.

Nastavak na B92...