Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Feb.2017, 19:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nekad tekstilni giganti - u ritama

Od nekadašnjih tekstilnih giganata, kao i manjih tekstilnih pogona, u gotovo svakom vojvođanskom mestu, ta privredna grana se u Pokrajini svela na oko sto firmi koje zapošljavaju najviše po sto radnika. Istraživali smo kakve su prilike za poslovanje u toj branši.

U „Linonu“se proizvodi HTZ oprema. Osim na svojih 40-ak zaposlenih, direktor se u uvozu sirovina i plasmanu proizvoda oslanja na slične firme iz privatnog sektora.

Nikola Babić, vlasnik firme „Linon“  >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ističe da su u poslovanju sa javnim preduzećima problem tenderi, i da bi njemu i sličnim firmama mnogo značilo da je to transparentnije.

U praksi dugoj preko dve decenije, pomoć od države dobili su samo u finansiranju pripravnika u programu „Prva šansa“. Za sve druge subvencije za koje su konkurisali –odbijeni su.

Sa druge strane, privredniku koji je decenijama radio u inostranstvu, pa odlučio da investira u Srbiji, subvencije su nuđene, ali on misli da je takva poslovna politika - pogrešna.

Aleksandar Kosovac, vlasnik firme „Aleks fešn“, kaže: "Ja kao investitor sam došao ovde da investiram svoj novac. Meni je neshvatljivo da ja uzmem novac od države da bih zaposlio radnike. Problem je u drugome ovde. Država nudi pare, ali nemamo infrastrukturu za ove poslove".

To jest, graditi puteve i velike hale za više hiljada radnika, jer se samo iz njih može praviti ozbiljno unosan posao. A pre svega, obučavati radnike, jer uz stereotip da je u Srbiji, kako se to često kaže, jeftina radna snaga, ide i istina da, konkretno, budući tekstilci iz škola izlaze sa vrlo malo praktičnog znanja.

"Kod kuće sam šila i rekoh, hajde ovde još malo da se oprobam i danas mi je tačno tri meseca kako radim i dosta sam naučila", kaže krojačica Miljana Paprić.

I dok naši ljudi mahom kupuju jeftiniju i manje kvalitetnu odeću uvezenu iz Azije, odeća proizvedena u Srbiji skupa je za domaće kupce i pretežno se izvozi po narudžbini stranih kupaca.

"Ali ono što je dobro u svemu tome, upravo takav način rada, gde se zahteva tačnost, preciznost, u smislu rokova, izrade i kvaliteta, nateraće našu privredu, tekstilnu u ovom slučaju, da bude odgovorna, ažurna, da radi kvalitetno", ističe Dragomir Đukić iz Privredne komore Vojvodine.

A privredna komora bi, kako su nam rekli, u tom smislu trebalo da bude posrednik između privrednika i države.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...