Izvor: Politika, 09.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nek se spreme žiranti
Preduzeća i građani više kasne u mesečnoj otplati dugova. – Banke ne smanjuju „kreditnu aktivnost“
Ukupna kreditna zaduženost privrede i stanovništva na kraju prošlog meseca iznosila je oko 1.320 milijardi dinara, što je osam milijardi manje nego u februaru. Podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije pokazuju da banke odobravaju kredite kao i ranije, ali da preduzeća i građani više kasne u mesečnoj otplati dugova.
Veroljub Dugalić, generalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sekretar Udruženja banaka, rekao je da su stambeni i poljoprivredni zajmovi nastavili rast, a gotovinske pozajmice građana padaju već treći mesec zaredom, dok su potrošački krediti gotovo na istom nivou.
– Kreditna aktivnost banaka u martu nije smanjena u odnosu na prethodni mesec, što je ohrabrujući podatak za privredu, jer je to znak da se privredna aktivnost u Srbiji ne smanjuje – istakao je Dugalić na konferenciji za novinare.
Dug preduzeća na kraju prošlog meseca iznosio je 876,2 milijarde dinara i manji je za 0,6 odsto u odnosu na februar, a pozajmice građanima 397,3 milijarde dinara, što je za 0,4 odsto manje nego u februaru, a dug preduzetnika od 47,3 milijarde dinara je za 0,3 odsto manji.
Građani su za kupovinu i adaptaciju stanova uzeli zajmove u iznosu od 201,8 milijardi dinara, a dugoročno zaduženje je povećano 0,1 odsto u odnosu na prethodni mesec. Gotovinski krediti su smanjeni za dva odsto i iznosili su 122,8 milijardi dinara, dok su potrošački i za refinansiranje ranijih pozajmica u vrednosti 51,5 milijardi dinara povećani za 0,3 odsto. Poljoprivredni krediti, čija je vrednost na kraju marta iznosila 21,3 milijarde dinara, povećani su za 2,3 odsto.
Podaci iz Kreditnog biroa pokazuju da je stepen kašnjenja u otplati kredita u blagom porastu. Kod pravnih lica u martu je povećana za 0,9 odsto u odnosu na februar, tako da je dostigla 7,6 odsto, a kod preduzetnika za 0,5 odsto. Kašnjenje stanovništva je povećano za 0,4 odsto. U februaru građani na vreme nisu izmirivali rate za 1,7 odsto kredita, a u martu za 2,1 odsto. Međutim, za sada, uveren je Dugalić, ne postoji bojazan da zaduženi građani neće moći da otplaćuju rate i da će svoju obavezu prebaciti na žirante. Kada je reč o lizing uslugama, sklopljeno je 17.105 ugovora, što je za 3,7 odsto manje nego krajem prošle godine, a kašnjenje u otplati blago raste.
Posle smanjenja referentne kamatne stope NBS sa 16,5 na 15 odsto, Dugalić je ocenio da je jedan od željenih efekata centralne banke bio da se poveća tražnja za dinarskim kreditima. Po njegovoj oceni, može se očekivati njeno dalje snižavanje ukoliko ne dođe do bitnijih pomeranja makroekonomske stabilnosti.
U odgovoru na pitanje zašto je posle odluke Evropske centralne banke da snizi baznu kamatu na evro na 1,25 odsto, samo deo banaka u Srbiji reagovao obaranjem kamate na kredite indeksirane u evrima, Dugalić je ukazao da način obračuna kamate uz promenjen euribor nije isti kod banaka i da će, verovatno, i ostale to učiniti. Dugalić se složio da su kamate na kredite u Srbiji i dalje visoke, jer se na ukupne troškove i dalje ugrađuje faktor „rizik zemlje”.
B. Dumić
[objavljeno: 10/04/2009]
