Izvor: B92, 05.Dec.2015, 11:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neimari "odnose" plaže južnog Jadrana
Događa se na jugu Jadrana: peščana obala se rapidno smanjuje svake godine, zgrade zaustavile put peska.
S juga Jadrana, naročito njegove najatraktivnije rivijere, budvanske, stiglo je alarmantno upozorenje koje, izgleda, nije uozbiljilo one kojima je biznis preči od svega.
Ono u najkraćem glasi: Peščana žala polako nestaju. Iz godine u godinu dragulji ovog područja, zbog kojih turisti masovno stižu, sve su manji. I tanji.
Da erozija poprima dramatičan >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tok, pokazala su i nedavna posmatranja i merenja koja je sa za to stručnim organizacijama pokrenulo "Morsko dobro". Potvrdilo se ono na šta su meštani davno upozoravali. Nije u pitanju nikakav prirodni fenomen već plaže smanjuju brojne građevine, naročito poslednjih godina, pišu Večernje novosti.
Plaže na budvanskom Mogrenu, njih dve, smanjene su od 1930. za trećinu. Proces nestajanja počeo je izgradnjom jadranske magistrale još pre pola veka, koja je probijena iznad nje. Tada i kasnije su zaustavljeni vodotoci koji su plaže bogatili peskom. Plaža "Mogren" je u poslednje dve godine smanjena za 2,25 metara, a nivo peska pod vodom je manji za 35 centimetara.
Ova nedaća veoma je izražena i u Pržnom, nekada jednom od najmirnijih i najlepših mesta crnogorskog primorja. Širina plaže ispred čuvenog hotela "Maestral" je u poslednjih pet godina smanjena za čak četiri metra, dok je debljina peska manja za 35 centimetara! Temelji novih zgrada (Pržno je, iako je priroda limitirala gradnju, najveće gradilište) podignuti su na kanalima i bujičnim potocima koji su prirodno regulisali održavanje plaže donoseći na nju pesak. Ti i razni drugi objekti učinili su da pesak ne "stiže" s kopna, a talasi odnose ono što je ostalo na plažama.
I u Rafailovićima, na kraju velike Bečićke plaže, slično se dešava. Nekada prelepo ribarsko selo potpuno je izmenilo lik pred naletom gradnje višespratnica koje se naslanjaju jedna na drugu.
Prirodno "dopremanje" peska preko potoka prekinuto je i na plaži u Petrovcu, jednoj od najlepših na jugu Jadrana. Širina je smanjena za 4,6 metara, a nivo peska čak 73 centimetra. I ovde su za nestajanje peščanog žala krivi graditelji stanova i ugostiteljskih objekata, čiji objekti su "odsekli" plažu od zaleđa koje ju je "hranilo".
Sa obale upozoravaju da je već prošlo "dvanaest sati" i da je neminovna akcija kako bi se popravilo što je popraviti moguće i sačuvao preostali pesak na plažama. Neki planovi se prave, ali postoji velika bojazan da će se u namerama uspeti. Broj graditelja, naročito na "rivijeri bisernih plaža", stalno se povećava.
Nedavno je saopšten podatak da samo od Jaza do Buljarice treba da se u narednih petnaestak godina podigne novih šest miliona kvadrata stambeno-poslovnog prostora, što odgovara gradu od, recimo, 300.000 stanovnika. A, Budva jedva ima nešto više od 20.000 žitelja.
Svima je jasno da se grade takozvani mrtvi stanovi za tržište, koji se koriste samo leti. A, toliko novog betona će, sigurno, još više odvojiti plaže od kopna, s kojim su bile vekovima (po)vezane.
