Izvor: S media, 30.Jan.2011, 15:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedovoljno iskorišćena energija vetra
KORISTEĆI energiju vetra naša zemlja bi mogla da proizvede 2,3 milijarde kilovat-časova električne energije godišnje, što je sedam odsto sadašnje proizvodnje!
I pored toga što bi naša država, kada bi potpuno iskoristila svoje energetske resurse, mogla da uštedi stotinak miliona evra, u Srbiji se tek stidljivo vrte vetrenjače.
U jugoističnom Banatu vetrovi duvaju više od 200 dana u godini i to jačinom koja bi zadovoljila sve potrebe da se na tlu opština >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Vršac, Inđija, Alibunar, Bela Crkva, Plandište, Kovin, Titel i Pančevo podignu prvi vetroparkovi u Srbiji koji bi proizvodili ekološku električnu energiju. Istraživanja pokazuju da su, osim u Vojvodini, veliki potencijali ove energije i na području Vlasine, Negotina i Velikog Gradišta. Prednost lokacija u Vojvodini je ta što je u najvećoj meri izgrađena putna infrastruktura, u blizini je i električna mreža, kao i veći gradovi (potrošači).
CENA 9,5 EVROCENTI
Pre tačno godinu dana stupio je na snagu paket podsticajnih mera za šire korišćenje obnovljivih izvora energije. Usvojene su podsticajne otkupne cene, kao i prateće uredbe, u zavisnosti od vrste obnovljivih izvora energije. Podsticajna otkupna cena za struju iz vetra iznosi 9,5 evrocenti.
Zašto Srbija ne koristi energiju vetra, iako joj to priroda obilato nudi?
- Ovi projekti zahtevaju određeno vreme, tri do četiri godine, i pripreme koje uključuju precizne programe merenja i analize potencijala... Takođe, radi se o velikim investicijama koje se kreću i do nekoliko stotina miliona evra. Treće, da bi se podigle farme vetrenjača mora da postoji i jasno pitanje vlasništva zemljišta. Treba uzeti u obzir i da se na nabavku opreme kod velikih stranih proizvođača vetrogeneratora često čeka i do dve godine - navodi Bojan Kovačić, zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost.
Kovačić kaže da smo mi na početku tog procesa, ali i da svetska kriza nije išla na ruku investicijama.
- Potrebno je precizno odrediti i kolika je ukupna količina električne energije iz vetra koju naš elektroenergetski sistem može da primi bez ugrožavanja stabilnosti. Trenutno se radi stručna studija o tome. Procene su da je to oko 1.000 MNj kapaciteta - kaže on.
Naš sagovornik napominje da u Subotici već radi fabrika generatora za vetrenjače „loher“ i da bi naša industrija, pre svega mašinska, mogla relativno brzo da proizvodi stubove za vetrenjače.
