Izvor: Politika, 21.Jun.2013, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedovoljna spremnost za dublje reforme
Dobro je što će se voditi računa o svakom dinaru, ali ne valja što se štedi na investicijama, bez kojih nema novih radnih mesta
Mere za stabilizaciju državnog budžeta i strukturne reforme javnog sektora, koje će Ministarstvo finansija i privrede predložiti Vladi Srbije, korak su u pravom smeru, ali ne i dovoljan potez za izlazak zemlje iz ozbiljne krize u kojoj se decenijama nalazi – ocenaje ekonomista. Dobro je što će ministarstvadokrajagodineda uštede 37 milijardidinara, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što je više od jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, ali je loše što se štedi na investicijama bez kojih nema novih radnih mesta i rasta standarda građana.
Manjkavost predloženih mera ekonomisti vide u tome što one ne sadrže prave reformske zahvate javnog sektora, pre svega penzionog sistema, zdravstva i obrazovanja. To je, po njima, posledica nespremnosti vladajućoj koalicije da se odlučnije opredeli za dublje reforme javnog sektora, penzijskog fonda, zdravstva, školstva, plata zaposlenih u javnom sektoru…
Dobro je što će se završiti restrukturiranje 179 neprivatizovanih preduzeća, u većini velikih dužnika i gubitaša i znatno smanjiti subvencije, koje su u Srbiji visoke u poređenju sa drugim zemljama, a od njih nije bilo koristi.
– Smanjivanje javnih investicija, kojih je i inače nedovoljno, ugroziće budući ekonomski rast – kaže Milojko Arsić, urednik „Kvartalnog monitora” Fonda za razvoj ekonomske nauke. – Od njih se očekuje da unaprede saobraćajnu, energetsku i drugu infrastrukturu, koja je inače loša i odvraća investitore. Nadam se da neće biti ugroženi veliki investicioni projekti, koji se finansiraju stranim kreditima, kao što je izgradnja magistralnih puteva. Zato će izgradnja infrastrukture po gradovima i opštinama verovatno biti usporena.
Detaljna analiza opravdanosti ulaganja u skupe infrastrukturne projekte, lista prioriteta, kao i efikasna izgradnja, ono je što Srbiji nedostaje, smatra Arsić. On sumnja u opravdanost izgradnje pruge Loznica–Valjevo u sadašnjoj besparici, kad nam je magistralna železnička mreža u rasulu, kao što je pruga na Koridoru 10 i pruga Beograd–Bar. Bolje je završiti autoput Beograd–Čačak, nego ulaziti u nove poduhvate sa neizvesnošću kada će biti završeni i početi da doprinose ekonomskom rastu.
Značajnih reformi još nema, ukazuje Arsić, ili su tek u najavi. Goruće je pitanje penzionog sistema.
– Posle rebalansa, u pripremi budžeta za narednu godinu trebalo bi ugraditi značajnije reforme – poručuje Arsić. – Ima vremena da se to uradi, pitanje je ima li volje kod svih članica koalicije. Čini se da ministar Dinkić sada prednjači po uštedama i po zalaganju za reforme. Ali, pitanje je koliko će to da traje.
Za Miladina Kovačevića, saradnika „Makroekonomskih analiza i trendova”, predlog mera je očekivan. Manjak u ovogodišnjem budžetu svešće se na 4,7 odsto BDP-a, a zajedno sa budžetima opština, gradova i socijalnih fondova, državni račun u ovoj godini biće u minusu 5,2 odsto vrednosti svega što se u 2013. stvori, što je „razumni nivo”.
– To je od ovog rebalansa budžeta dovoljno – kaže Kovačević. – Ali završetak privatizacije 179 preduzeća do kraja juna 2014. ne može se predstavljati kao sveobuhvatna reforma javnog sektora, kome pripadaju i javna preduzeća. Autori MAT-a pod reformom javnog sektorapodrazumevaju promene najvažnijih sistemskih zakona, koje su uslov trajne fiskalne konsolidacije i neophodnog razvoja.
Jedan od ključnih uslova za povećanje ekonomskog rasta i zaposlenosti je smanjivanje poreza na plate zaposlenih i uloženi kapital, uz veće oporezivanje prihoda i imovine, koja nije u funkciji proizvodnje ili osnovnih životnih potreba.
Srednjoročne i dugoročne reforme javnog sektora, po Kovačeviću, obuhvatile bi javnu upravu, javne finansije, javna preduzeća, fondove obaveznog socijalnog, zdravstvenog i penzijskog osiguranja, kao i važno upravljanje državnom i javnom imovinom, u okviru koga je najvažnije upravljanje gradskim i građevinskim zemljištem.
– Centralna tačka reforme javnog sektora je penzijski sistem, jer je uslov svih uslova fiskalne konsolidacije odvajanje PIO fonda u što većoj meri od budžeta, što podrazumeva njegovu korporativizaciju iprivatizaciju – ukazuje Kovačević. – PIO fond sada zahvata trećinu ukupnih rashoda budžeta, uz neprekidno povećavanje što zbog demografije, ali i zbog smanjenja zaposlenosti. Ona je moguća kroz povezane reforme u javnom sektoru, ali nije održiva samo na restrikcijama i takozvanim formulama prilagođavanja.
Stav je autora MAT-a, kaže Kovačević, da bi izmene sistemskih zakona trebalo da se dogode do kraja godine. Država mora prestati sa svim vrstama subvencionisanja, osim u poljoprivredi. Jedini vid državne intervencije mora da se zadrži u industriji. I to na osnovu zajedničkog ulaganja ili dokapitalizacije zarad brže industrijalizacija u sektoru izvoznih razmenljivih dobara i usluga i većeg zapošljavanja.
A. Mikavica
objavljeno: 21.06.2013
