Izvor: Politika, 16.Jan.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neću da ugađam izvoznim magovima

Nema tog kursa evra po kome bi danas smederevski „Ju-Es stil” mogao da proda u Evropi svoj čelik, kaže guverner

I ja bih voleo da smo u Evropskoj uniji, pa da od Brisela i Evropske centralne banke, poput Mađarske ili Letonije trebujem i dobijem po nekoliko milijardi evra za odbranu kursa dinara. Ali, mi nismo tamo, niti možemo da štampamo evre. Moramo ih zaraditi, stvoriti, pa tek onda prodavati. I to ne po onoj ceni po kojoj to odgovara nekim izvoznicima, koji se odmah >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potom pretvore u uvoznike, već po najrealnijoj tržišnoj vrednosti. U tom pogledu, a to je usaglašeno i sa Međunarodnim monetarnim fondom, ništa nećemo menjati – kurs ostaje na istom kursu. Biće i dalje, kao do sada, fleksibilan i pratiće sve dnevne promene ponude i tražnje, izjavio je za „Politiku” guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić povodom sve učestalijih zahteva, pogotovo iz redova onih koji se bave krupnim biznisom, da kurs evra „uplovi” u nekakve stabilnije vode.

Guverner razume interes i poslovne ideje domaćih biznismena, ali niko od njih, kako reče, nije izašao „na crtu” i sam ponudio na tržištu evro po ceni od 82 dinara: „Kažu, država treba da se zaduži i da im omogući jevtiniji evro i stabilniji kurs u nekom dužem periodu. Niko ne reče gde to da država pozajmi i po kojoj ceni. I što bi se, konačno, država zaduživala za interes privatnog biznisa?”

– Niko ne veruje da je najviše Narodnoj banci, više od svih izvoznika i uvoznika, stalo do jakog dinara i stabilnog kursa. Ali, kada ponuda padne, a tražnja za evrima poraste, dolazi do neminovne deprecijacije. Bolje je i skuplji evro, a da ga bude u svakom času, nego jevtin, a da ga nema. Ne vidim nikoga kome bi, da NBS ne interveniše povremeno na tržištu, odgovarali visoki dnevni špicevi kursa evra u jednom ili drugom smeru – upozorava Jelašić i dodaje da Narodna banka nikome neće ugađati cenom dinara, a ponajmanje našim izvoznim „magovima” kojima ni trocifrena vrednost evra ne bi pomogla da nešto prodaju u svetu.

Nema tog kursa evra po kome bi danas smederevski „Ju-Es stil” mogao da proda u Evropi svoj čelik. Zašto? Stala je tražnja za tom robom. Nema kupaca. U toj situaciji nijedan kurs ne može mu pomoći, tvrdi guverner objašnjavajući da do rasta kursa evra u poslednjih nekoliko meseci nije došlo, kao što se po „čaršiji” pronose vesti, zbog toga što strane, pogotovo grčke, banke iznose „naše” devize napolje. Devizna likvidnost tih „naših banaka sa stranim kapitalom” nije pala u odnosu na stanje od 1. oktobra prošle godine. Štaviše, suočene sa velikim problemom plasmana novca na našem tržištu, one redovno kupuju hartije od vrednosti NBS i tako joj „pomažu” u povlačenju viška novca sa tržišta i omogućuju efikasno vođenje antiinflatorne politike.

Na pitanje koliko košta vođenje sadašnje antiinflacione politike preko takozvanih repooperacija guverner kaže: „Mnogo manje nego što bi nam to naplatili u zbirnom računu inflacija i kurs”. On podseća da u Zakonu o NBS nigde ništa ne piše o troškovima vođenja politike zdravog novca, ali da, zahvaljujući pozitivnim kursnim razlikama, NBS neće završiti 2008. godinu sa gubitkom, iako oko 30 milijardi dinara isplaćenih za kamate nije mala stavka.

Guverner Jelašić se nada da će i vlada uskoro, ne samo zbog neuravnoteženih prihoda u odnosu na rashode u budžetu, izaći na tržište sa svojim hartijama od vrednosti do 1,75 odsto bruto domaćeg proizvoda i time mu posredno pomoći u vođenju antiinflacione politike i smanjenju njenih troškova. Iako po zakonu NBS može državi da zajmi pare, vlada se, ne samo pod pritiskom MMF-a, odrekla takve mogućnosti opredeljujući se isključivo za domaće izvore finansiranja budžetskog deficita. Kada će se te državne hartije pojaviti on, za sada, nema pouzdanijih informacija, ali svakako pre nego što se posegne za nekim drugim merama poput povećanja PDV-a. Iako je korekcija poreza na dodatu vrednost „ušla”u spisak mogućih izvora finansiranja budžeta, ali kao krajnja mogućnost, jer je takav potez previše inflatoran, guverner se nada da do toga, ipak, neće doći.

Po njemu, biće mnogo delotvornije da se i država odrekne izvesnih izdataka, ali ne tako što će deo para za Koridor 10 preusmeriti za plate i penzije, pa time izazvati skok potrošnje, već iz jednog jedinog razloga – svetska kriza i recesija sve se više osećaju i kod nas. A to znači da se i ukupna, pa i državna, budžetska, potrošnja moraju prilagođavati novim, mnogo skromnijim okolnostima.

Šta ako se, pita guverner, ne ostvari planirani privredni rast od 3,5 odsto, a mi smo sve budžetske prihode planirali sa tom stopom. I odgovara –možda bi pre rebalansa valjalo videti gde se može nešto uštedeti, pa i na izdacima za plate i penzije.

-----------------------------------------------------------

Iznenađujuća inflacija

Guverner Jelašić priznaje da je i sam bio veoma iznenađen, naravno pozitivno, lanjskom stopom inflacije od 6,8 procenata. Očekivao je da bude jednocifrena, ali ne baš ispod sedam odsto. Do toga je, kaže, došlo zahvaljujući, pre svega, učestalim pojeftinjenjima derivata nafte, ali i vođenjem stabilne i prepoznatljive monetarno-kreditne politike, koju, bar za sada, bez obzira na sve pritiske sa strane, neće menjati bez velikih razloga. Zbog toga se u ovu godinu zakoračilo sa ciljanjem ukupne, a ne samo bazne stope inflacije od osam procenata, plus-minus dva procentna poena. „Rezerva” od dva poena nije zbog mogućeg povećanja PDV-a, već iz opreza da cena sirove nafte ne bude opet više od sto dolara za barel.

-----------------------------------------------------------

Sporost u nalaženju para

NBS je, prema rečima Jelašića, učinila mnogo toga krajem prošle godine da bi poboljšala likvidnost domaćih banaka. Pogotovo deviznu, ali to nikako ne znači da će banke u sadašnjim okolnostima pohrliti da privredi i građanima daju pare šakom i kapom. I one se preračunavaju vodeći računa o svakom, pa i najmanjem riziku. Država je, kaže, obećala nekakva podsticajna sredstva privredi i preduzetnicima, ali se, nažalost, malo trudi da brzim odlukama u parlamentu povuče stotine miliona evra od nekih evropskih banaka za pojedine namene.

Nema boljeg primera od kredita Evropske investicione banke za rekonstrukciju beogradskog mosta „Gazela”. Te pare odavno stoje, ali mi još ne možemo da rešimo preseljenje Roma iz kartonskog naselja ispod tog mosta. Slično je i sa podsticajnim kreditom italijanske vlade za mali biznis, ali i drugim zajmovima, jer vlada i Skupština nisu dovoljno efikasni u donošenju odgovarajućih odluka.

Slobodan Kostić

[objavljeno: 17/01/2009]

Nastavak na Politika...