Izvor: Blic, 03.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neće posao za 200 evra
Neće posao za 200 evra
BEOGRAD - Već sutra bi profesori stranih jezika, lekari, farmaceuti, informatičari, inženjeri elektrotehnike, čuvari, mesari, kuvari, vozači autobusa, vatrogasci, plastičari, gumari, građevinari raznih struka, a pogotovo daktilografi A kase, mogli da se zaposle, ali ta radna mesta ostaju nepopunjena, jer nezaposleni sa ovim kvalifikacijama radije pristaju da sede kući ili rade nešto drugo. Njihovi razlozi za tu 'doborovoljnu nezaposlenost', >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kako za 'Blic' objašnjava Dragan Đurić, načelnik odeljenja za analizu, istraživanje i statistiku u Republičkom zavodu za tržište rada, mnogobrojni su, ali su na prvom mestu loši uslovi rada, odnosno male plate, ali nije retko ni da se slobodna mesta ne oglašavaju tamo gde žive nezaposleni ovih struka. Za šest mesec ove godine u Srbiji bilo je oglašeno 235.017 slobodnih radnih mesta, a popunjeno je 195.884.
- Teško je bilo šta generalizovati kad je u pitanju ponuda i tražnja za radnim mestima. Tako je, na primer, nelogično da je stalna potražnja za vozačima, iako im se nude plate i do 200 evra. Slično je i sa mesarima i kuvarima koji mogu dobro da zarade, ali radna mesta ostaju prazna, iako je na spisku nezaposlenih dosta onih koji imaju kvalifikacije za ova zanimanja. Međutim, često poslodavci traže radnike sa iskustvom ili određenu specijalizaciju i nisu spremni da im plaćaju obuku i to je razlog što se niko od onih koji se prijave na konkurs ne dobije radno mesto - objašnjava Đurić, navodeći primer da je veliki broj nezaposlenih daktilografa niže klase, ali oni koji nude posao neće da im plate troškove dokvalifikacije. Ni naš obrazovni sistem, prema njegovim rečima, ne prati potrebe privrede. Poznato je da se sve više traže stručnjaci iz oblasti informatike, ali njih nema na tržištu rada. Prošle godine bila su nezaposlena samo 32 programera informacionih sistema, a moglo je da se zaposli 93. Takođe, posao je tražilo 148 inženjera elektrotehnike za računarsku tehnologiju, a konkurs za posao na neodređeno vreme bio je raspisan za 233 radna mesta.
Nadležna ministarstva bi, kako predlaže Đurić, trebalo da imaju u vidu da je sve više slobodnih mesta u oblasti finansijskog posredovanja, zatim u državnoj upravi, građevinarstvu i trgovini na veliko i malo.
- Profesorska zanimanja su posebna priča, jer je ponuda za predavače stranih, pa čak i srpskog jezika, nekoliko puta veća od potražnje. Traženi su i profesori istorije, muzičkog i likovnog vaspitanja, ali su retki oni koji se odlučuju da uzmu školski dnevnik u ruke. Tokom ove godine na evidenciji Zavoda bilo je 351 nezaposlen profesor engleskog jezika, a za posao na neodređeno vreme traženo je 247, a prijavilo se 148, dok je za određeno vreme traženo 487, a popunjeno je 390 mesta. To znači da se odbija radna knjižica, a nezaposleni profesori zarađuju za život dajući privatne časove ili radeći nešto drugo - kaže Đurić, prema čijoj proceni od ukupno 819.859 zvanično nezaposlenih 15 odsto radi u sivoj ekonomiji.
Nezaposleni, kako najavljuje Đurić, uskoro će morati dobro da razmisle ukoliko odbiju ponuđeno radno mesto ili ni ne pokušavaju da konkurišu za posao. - Izmenama propisa o zapošljavanju koje će uslediti za nekoliko meseci biće propisani mnogo strožiji uslovi za korišćenje prava na nadoknadu po osnovu nezaposlenosti. Ta prava će se lako gubiti ako neko odbija sve pokušaje da mu se pomogne da dobije zaposlenje, odnosno ništa ne čini da izađe iz 'dobrovoljne nezaposlenosti' - upozorava Đurić. M. Vuković
