Izvor: Blic, 14.Dec.2009, 21:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neće niko da mi drži predavanja o kursu
Očito veliki broj privrednika i dalje zna da posluje isključivo u dogovornoj ekonomiji, koja pretpostavlja i dogovorni kurs. Za devet godina provedenih u Narodnoj banci ovo je prvi put da nam neko zakazuje sastanak preko medija, što vređa pre svega naš profesionalizam, a o drugim aspektima da i ne govorim. Ne treba niko, a pre svega ne oni koji žele dogovaranje o kursu, da nam drže predavanja zašto je njegova stabilnost važna. To mi vrlo dobro znamo i sami - kaže u intervjuu za „Blic" >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.
Zašto se dešava da pred kraj godine kurs dinara u odnosu na ranije mesece slabi? Preduzeća zbog toga, kako kažu, prikazuju manje dobitke ili gubitke, zbog „loših bilansa" teže mogu da se zaduže kod banaka. Kažu da će u potrazi sa stabilnim ambijentom preseliti kapital iz Srbije.
- Iako se svi skoro mediji utrkuju da to dokažu, očito da im baš ne ide od ruke. Na kraju 2008. bilo je slabljenja dinara, na kraju 2006. i 2007. jačanja. Zanima me sledeće, koja je to matematika po kojoj će cela privreda da stane na noge ako kurs 31. decembra bude, na primer, 90 dinara za evro. Da neće možda izvozna? Koga mi to hoćemo da varamo ako ne sami sebe. Banke sigurno neće progutati tu priču. A što se stabilnosti kursa tiče, da je stabilan kurs glavni razlog priliva stranih investicija, onda bi svi investirali u Bosni, Makedoniji i Crnoj Gori i niko ne bi ulagao u Mađarsku, Češku, Ameriku.
Preduzeća, pa i građani traže stabilan kurs. Šta je, po vama, stabilan dinar?
- Stabilan dinar za mene znači da nema prevelikih dnevnih fluktuacija i da devizno tržište nesmetano funkcioniše, što znači da uvek ima dovoljno deviza. Rast kursa sve do oko jedan odsto dnevno, i to u vanrednim uslovima posle kojih uvek dolazi do jačanja dinara, što namerno niko neće ni da primeti, znači stabilnost. Da napomenem, ovo slabljenje kursa u petak, 4. decembra, kada je NBS intervenisala na deviznom tržištu, tek je deveta po visini depresijacija u toku ove godine.
Kada je trenutak kada NBS donosi odluku da će da interveniše na međubankarskom deviznom tržištu?
- Mi posmatramo više faktora u funkcionisanju deviznog tržišta. Tokom prepodneva 4. decembra dinar je oslabio za više od jedan odsto i Narodna banka je tog dana prodala na deviznom tržištu 42 miliona evra, pri ukupnom prometu od 170 miliona evra. Da to u takvim okolnostima nismo učinili, kurs bi sigurno bio daleko viši.
Bankari smatraju da je poslednja intervencija NBS zakasnela. Da li je NBS mogla brže da reaguje?
- Pre svega nijednog dana, ni u ovoj ni u 2008. godini, dinar nije oslabio dva odsto, sem u očima onih koji bi da se vade na kurs. Nismo kasnili, prvog dana kada je, posle devet meseci oscilacija bila veća od jedan odsto, mi smo ušli na devizno tržište i zadovoljili celokupnu tražnju. Mislim da bi i banke mogle bolje da odrade svoj deo posla i da objasne klijentima da se na relativno plitkom tržištu, kakvo je naše, ne mogu preko noći kupovati stotine miliona evra bez uticaja na cenu deviza. Naravno, lako je biti general posle bitke.
Opet se priča o špekulantima?
- Svako ko gubi mora da pronađe izgovor kakav mu se dopada, umesto da prizna da je grešio. Takvi špekulanti su izgleda prilično „nespretni", jer su isti evro, samo dan kasnije, mogli da kupe za ceo dinar jeftinije, za 95,2 umesto za 96,2 dinara.
Može li NBS nešto preventivno da učini kako dinar ne bi naglo slabio?
- Da, može da promeni devizni režim i način formiranja kursa, ali mora da se zna da se sa izmenom režima kursa moraju automatski promeniti i svi ostali parametri makroekonomske politike, pre svega u još većem smanjenju potrošnje i drastično čvršćoj fiskalnoj disciplini. To ujedno znači da sa stanovišta životnog standarda ne bi bili ni blizu onog nivoa na kome smo danas.
Zašto smatrate da fiksni kurs nije pravo rešenje?
- Svaki put ima svoje pozitivne i negativne strane i u NBS smo toga u potpunosti svesni. Ali ono što mene iznenađuje jeste činjenica da u Srbiji, kada god krenemo jednim putem, već kod prvog izazova svi u horu počnu da tvrde da bi bilo bolje da smo išli drugim. Fiksni kurs, između ostalog, znači i da plate ne bi mogle u proteklih devet godina da porastu sa 90 na 400 evra, niti da bismo imali dosadašnji rast penzija.
Što se niko nije bunio ranije
Privrednici teško optužuju NBS da više stimuliše banke da kupuju državne hartije od vrednosti nego da kreditiraju privredu i građane?
- Interesantno je da se u vreme, kada je to bilo još profitabilnije, odnosno kada je referentna kamatna stopa bila 17,75 odsto pošto je i inflacija bila dvocifrena, niko nije bunio. Odjedanput mnogi su se „setili" da je baš to razlog zbog kojeg im banke ne odobravaju kredite. Samo da podsetim, da banke nisu dale državi novac za pokriće budžetskog deficita, penzioneri ne bi dobili penzije, zaposleni u javnom sektoru zarade, a pad BDP u ovoj godini bio bi značajno veći od 2,8 odsto.
