Izvor: B92, 17.Sep.2013, 16:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neće biti ubrzanog privrednog rasta

Beograd -- Veliki deo privrede u Srbiji se i dalje nalazi u recesiji i za sada ne postoje izgledi za ubrzanje privrednog rasta u 2014. godini, kaže Milojko Arsić.

Privredna aktivnost u Srbiji u ovoj godini ostvaruje spor rast, koji će na kraju ove godine iznositi od 1,5 do dva odsto, rekao je Arsić, prilikom prezentacije novog broja časopisa "Kvartalni monitor".

Privredna aktivnost i zaposlenost u većini delatnosti opada, a oporavak je koncentrisan u nekoliko delatnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uključujući poljoprivredu koja se vraća na prosečan nivo, kazao je ekonomista Arsić.

Recesija u većem delu privrede zahteva primenu kratkoročnih stimulativnih mera, kako bi se sprečio bankrot preduzeća, a neke od tih mera bi bile ponovno aktiviranje subvencionisanih kredita, ubrzanje realizacije javnih investicija, izmirenje dugova države prema privredi i odobrenje kredita malim i srednjim preduzećima.

On je kazao i da inflacija usporava i da će na kraju godine iznositi oko oko četiri do pet odsto, kao i da je platno-bilansni deficit takođe u padu i da će iznositi šest do sedam odsto BDP-a.

Arsić je rekao da očekuje da će u 2014. godini rasti izvoz, iako sporije nego ove godine, a da će usporiti delatnosti koje su ove godine nosile rast-autoindustrija i poljoprivreda, istakavši da nema novih velikih pokretača privrednog rasta.

Potencijalno ubrzanje rasta rasta privrede moglo bi doći od javnih i najavljenih velikih stranih investicija, ukazao je Arsić.

Kada je reč o nezaposlenosti, on je ocenio da ona stagnira i da je još na visokom novou od 25 odsto, pri čemu je polovina mlade generacije bez posla i dodao da se u sledećoj godini ne može očekivati pad nezaposlenosti, ako ne dođe do većeg privrednog rasta.

Najavljene privredne reforme će, kako je rekao, tek u srednjem roku imati efekta na rast investicija i povećanje zaposlenosti.

Finansijske performanse privrede se ubrzano pogoršavaju, mada rast realne vrednosti dinara "prikriva" to pogoršanje kod velikih deviznih dužnika, kazao je on i dodao da masovna nemogućnost preduzeća da redovno plaćaju reprogramirane poreske obaveze ukazuje na razmere problema nelikvidnosti i nesolventonosti u privredi.

Pozitivne tendencije u privredi Srbije su smanjenje inflacije, snažan rast izvoza i pad tekuceg platnog deficita, dodao je Arsić.

Govoreći o javnom dugu, Arsiće je naveo da je on od jula prošle do kraja avgusta ove godine porastao za 3,7 milijardi evra, na 19,1 milijardu evra i da je od početka godine samo u Sloveniji rastao brže nego u Srbiji.

Na skupu je ukazano i na probleme nelikvidnosti javnih preduzeća, kao i negativnih finansijskih rezultata tih firmi, zbog čega je neophodan detaljan skrining poslovanja svakog od njih, kao i profesionalizacija menadžmenta i ogrančenje zloupotrebe političkog uticaja na poslovanje javnih preduzeća, koja su kako je rečeno, praktično postala partijsko, a ne državno vlasništvo.

Ocenjeno je i da ta preduzeća treba što pre da počnu da rade i da se ocenjuju po standardima korporativnog upravljanja koja postoje u razvijenim ekonomijama, kao i da je pre toga potrebno izvršiti njihovo restrukturiranje, reformu i izmeštanje socijalne funkcije iz rada tih kompanija koje treba da posluju po tržišnim pravilima.

Nastavak na B92...