Izvor: B92, 28.Sep.2010, 03:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neboderi u Beogradu na 19 lokacija
Urbanistički zavod Beograda završio je radnu verziju "Studije spratnosti" prema kojoj objekti viši od 16 spratova mogu da se grade na 19 lokacija u prestonici.
Studija je poslata Sekretarijatu za urbanizam i narednih mesec dana, a stručna javnost će raspravljati o predloženim lokacijama.
Međutim, zone koje je Urbanistički zavod prepoznao kao pogodne za izgradnju visokih zgrada ne znače da tu može da bude izgrađeno bezbroj spratova i da objekat može >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da bude okrenut kako investitor poželi.
Recimo, kad je reč o lokaciji kod Bloka 18 (između starog železničkog mosta i Gazele) u Novom Beogradu, tu investitor ima ograničenje u smislu da ne sme da naruši pogled na tvrđavu i stari deo grada. Kod železničke stanice Prokop predviđeno je da može da bude izgrađen samo jedan visoki objekat, kako se ne bi narušila vizura.
Samo tri zgrade iznad 100 metara
U Beogradu samo tri zgrade prelaze 100 metara, PC Ušće (141 metar), Geneks kule (115) i Beograđanka (101 metar). Najviša zgrada na svetu je „Burdž Kalifa" u Dubaiju visoka 820 metara. U svetu se gradi više od 300 tornjeva čija će visina biti od 250 metara pa do kilometra. Ove kule, koje su često vrlo neobičnog i atraktivnog izgleda, vremenom postaju turističke atrakcije. U Moskvi se trenutno gradi više od 20 kula čija visina prelazi 250 metara.
Na Autokomandi, mogu da se grade visoki objekti (ovo znači da može biti realizovan projekat „Delta touer”), ali uz ograničenja da se ne naruši pogled na Hram svetog Save.
Kad je reč o lokaciji uz autoput, od Prešernove do Koreničke ulice, ona je prepoznata kao pogodna za izgradnju visokih objekata, ali uz napomenu da je potrebno proveriti i detaljno utvrditi geoinžinjerske uslove, kako bi objekti bili stabilni. Izgradnja visokih objekata na Adi Huji uslovljena je očuvanjem pogleda na Zvezdarsku šumu, ali ima i ekološke uslove, jer je lokacija izložena dominantnom vetru.
"Osim osnovnih kriterijuma, vodili smo računa da te zone budu na lokacijama gde je danas ili će u budućnosti biti razvijen javni prevoz, jer visoke zgrade sa sobom donose i koncentraciju stanovnika i korisnika na lokaciji i u tom delu grada. Novi Beograd ima najviše takvih zona, naravno, tamo gde već postoje soliteri i na linijama budućeg metroa. Isti principi su i na teritoriji starog dela grada. Zone za visoke objekte, samo poo tom kriterijumum, su uz Bulevar kralja Aleksandra ili u siroj zoni Bogoslovije", objašnjava Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda.
Međutim, gledajući mapu dozvoljenih zona za izgradnju visokih objekata, uočljivo je da teritorija Luke Beograd nije prepoznata kao potencijalna, iako projekat „Grad na vodi", predviđa i zgrade više od 20 spratova. Isto je i sa hotelom Jugoslavija, gde je projektom predviđena visoka kula.
"To su 'delikatne' lokacije na obalama Save i Dunava. U delu dunavskog priobalja predlaže se zona i visokih objekata, jer je 480 hektara priobalnog prostora za urbanu transformaciju nemoguće u potpunosti zaštiti od savremene izgradnje sa argumentom, da zaklanjaju vizure na grad, naravno ukoliko njegova visina ne ugrožava pogled na Kalemegdan. Takođe, zona zaštite vodoizvorišta nije najprikladnija za izgradnju solitera", kaže Žaklina Gligorijević.
Ona dodaje da su "ovi kriterijumi su predlog struke za određivanje zona za visoke objekte. Treba ipak uključiti i ekonomske, političke, socijalne faktore i ovaj naš predlog sigurno nije konačan. U našoj Studiji ova tačka nije prepoznata kao lokacija za izuzetno visoke objekte, ali se detaljna regulacija područja i visina zgrada utvrđuje tek kroz plan detaljne regulacije".
Objekti viši od 16 spratova neće smeti da se grade u zaštićenim delovima grada, zoni Knez Mihailove ulice, starom jezgru Zemuna, ali i na lokacijama gde bi zaklonile pogled na Kalemegdan, Hram svetog Save, Avalski toranj. Takođe, ovom Studijom, Beograd je odlučio da ne želi visoke objekte uz reke, što je bila tema mnogobrojnih rasprava.
Pratite specijal: NIS na berzi
