Izvor: B92, 23.Sep.2010, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne ukida se kupovina "na poček"
Beograd -- Ministarstvo finansija ne razmatra ukidanje beskamatnog plaćanja roba i usluga čekovima, kažu u tom ministarstvu za B92.
Naime, reagujući na tekst objavljen u dnevnom listu Novosti i izjavu Vladana Manića, savetnika ministarke finansija, da će to ministarstvo do kraja oktobra početi da radi na izmenama zakona o čeku, u ministarstvu navode da "pomenuta izjava jeste tačna, ali je izvučena iz konteksta".
U ministarstvu dodaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da u tekstu nedostaje nastavak izjave gospodina Manića, u kojoj on objašnjava da se to odnosi na banke i na odnos trgovac-banka, a ne na građane i na odnos građanin-trgovac.
"Dakle, ček ne može da bude kreditni instrument za banku što znači da banke neće moći da otkupljuju čekove od trgovaca pre roka dospeća (to je i sada zabranjeno)", napominju u Ministarstvu finansija.
"Ministarstvo finansija ne može niti ima nameru da reguliše odnos između trgovca i kupca, u smislu primanja čeka na poček. To isključivo zavisi od trgovaca, njihovih interesa i finansijskih mogućnosti i tako će i ostati...", zaključuju za B92 u tom ministarstvu.
Inače, Narodna banka Srbije je pre četiri godine ukinula mogućnost da se čekovima plaća odloženo, ali su pre dve godine, trgovine preuzele na sebe troškove kreditiranja kupaca, i počele da prodaju robu sa produženim rokom otplate i na rate.
Zbog niske kupovne moći sve više građana se opredeljuje da pazari na odloženo. Tako, prema podacima Klirinške institucije banaka Udruženja banaka Srbije broj realizovanih čekova je na početku godine iznosio 597.191 a u avgustu 756.227.
Predlog da se iznos na čeku tretira kao kreditno zaduženje klijenta, koje registruje Kreditni biro, zasad je neprihvatljivo. Kreditna funkcija čeka i dalje ostaje, a na izmenama zakona koji reguliše ovo platežno sredstvo se radi i detalji će biti poznati u narednih mesec dana.
Građani se sve više okreću čekovima, a sve manje kreditnim karticama, jer su pre svega kamate previsoke i iznose od 25 do 34 odsto godišnje, zavisno od banke i kreditne kartice. Trenutno je prema podacima Kreditnog biroa u opticaju 1,028 miliona kreditnih kartica ili za 9,7 odsto manje.
"U Srbiji ima više od šest miliona platnih kartica, odnosno 0,8 po stanovniku, a svega 46 odsto se aktivno koristi, odnosno po jednoj kartici godišnje se obavi 17 transakcija", rekao je Bojan Marković, viceguverner NBS.
Prema rečima Mirka Španovića, člana Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke sve veći pad korišćenja kreditnih kartica u domaćem platnom sistemu je posledica ponovnog korišćenje čekova građana za kupovinu na odloženo plaćenje.
"Jedino je u Srbiji nelogična situacija da garanciju na čekovima preuzima banka, umesto onaj ko izdaje, odnosno građanin. Iako je Srbija po mnogim pokazateljima u zreloj fazi kartičarstva, imamo pojavu da je ček preuzeo funkciju kreditne kartice. , istakao je Španović.
Pratite specijal: NIS na berzi
