Izvor: Studio B, 04.Jun.2013, 21:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne treba očekivati dugoročan trend slabljenja dinara
Razlozi za slabljenje dinara prema evru delimično se kriju u neizvesnosti oko ekonomskih mera vlade i određene uzdržanosti investitora, a delom su uslovljeni trenutno povećanom tražnjom za evrima, koju ne treba posmatrati kao najavu dugoročnog trenda.
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić ocenio je da trenutne oscilacije kursa nisu dramatične i da je na njih delimično uticala neizvesnost oko vladinih mera i finansiranja budžetskog deficita koji je na >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << nivou većem od planiranog.
"Rekao bih da se ništa dramatično ne dešava, naš kreditni rejting je isti, i da banke za račun svojih klijenata kupuju određenu količinu evra. Pretpostavljam da dospevaju neke obaveze naših preduzeća prema inostranstvu i da za njihov račun banke kupuju evre", naveo je Grubišić.
Prema njegovoj oceni, banke ništa ne špekulišu i ne kupuju evre za svoj račun, već za račun svojih klijenata, koji imaju potrebu da finansiraju svoje obaveze, i nema razloga za uznemirenje jer Narodna banka Srbije intervencijama sprečava prevelike dnevne oscilacije.
Grubišić je naveo i da je vrednost dinara precenjena i da dugoročno postoji pritisak na njegovo slabljenje, "ali ne treba očekivati da će to da se dešava brzo ili nekim jakim intenzitetom".
"Naši fundamentalni problemi i dalje ostaju isti. To je slab izvoz, nekonkurentan, visok deficit tekućeg računa prema inostranstvu, samim tim i budžetski deficit, i to čini svoje. Mi te probleme još uvek nismo rešili, već privremeno kupujemo vreme, a nemamo jasnu strategiju i mere ekonomske politike kojima bi rešili tu fundamentalnu neravnotežu", istakao je on.
Ekonomista Goran Nikolić ocenio je da postoje dva moguća razloga za slabljenje dinara - ili neki krupniji uvozni poslovi ili očekivanje banaka da će domaća valuta da oslabi, zbog cega žele da se oslobode dinara.
Kako je naveo, neizvesnost oko mera vlade mogla bi da utiče samo na strane investitore koji su slabo informisani i ekonomsku situaciju u Srbiji vide kao jako lošu, zbog čega žele da "izađu" iz dinara i ne ulažu ponovo u državne hartije od vrednosti.
"Neki investicioni fond mogao bi da ne uđe u nove trezorske zapise iz straha zbog saopštenja MMF-a, to bi mogao da bude faktor, ali ja smatram da je to faktor za nekog ko nije dovoljno upućen jer očigledno je da se neće dozvoliti nikakvo bitnije negativno ekonomsko pomeranje", rekao je Nikolić.
On je istakao da je NBS stalo da postigne ciljanu inflaciju, odnosno da zadrži stabilnost cena, a ako bi kurs oslabio još nekoliko dinara to bi uticalo na rast cena, zbog čega centralna banka neće mirno posmatrati slabljenje dinara prema evru već će intervenisati.
Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić ocenio je da je ovakvo slabljenje dinara trebalo očekivati jer za njegovu vrednost ne postoji nikakvo realno ekonomsko opravdanje imajući u vidu odnos izvoza i uvoza, i snagu ekonomije.
"Kurs se bez intervencije NBS mogao održavati na tom relativno jakom nivou za dinar, zato što je država emitovala obveznice u evrima i onda se pojavila potreba da se evri razmenjuju u dinare, ponuda evra bila je dovoljno velika u odnosu na tražnju i to je držalo kurs na tom nivou", naveo je on.
"To rešenje koje smo imali nije održivo, ali nije ni poželjno", rekao je Hanić ističući da je poželjno da "dinar postepeno slabi iz ugla podsticanja izvoza i da naša privreda po tom osnovu, bude cenovno konkurentnija na inostranim tržištima, što bi trebalo da podstakne rast proizvodnje i zaposlenosti".
