Izvor: Politika, 06.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne sva jaja u istu korpu
U nekretnine uložiti do 30 odsto, u dobrovoljne penzijske fondove do 20 odsto, a u investicione fondove, štednju i osiguranje života 10 odsto, predlaže Vojko Saksida
Ove godine mnogi se utrkuju da stignu do onih koji ne znaju šta da urade s viškom novca koji imaju, odnosno nisu se odlučili da li svoj novac da ostave u "sigurnu slamaricu" ili da ga povere nekom investicionom ili penzionom fondu, da za njih kupe akcije na berzi, obveznice, ili kako se već zovu te vrednosne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << hartije. Posle smanjenja PDV-a na prenos apsolutnih prava (čitaj: porez na kupovinu stanova), agencije se trude da potencijalnim kupcima "objasne" da je za njih veoma dobro da svoj "višak" novca ulažu u nekretnine.
Znači, taj "siromašak" koji ima neku crkavicu od nekoliko desetina hiljada evra prosto je sluđen – da li da ušteđevinu aktivira i rizikuje, ili da se malo "igra", pa da "od gotovog pravi veresiju".
Sada bi stručnjaci iz navedenih oblasti trebalo da informišu ljude, da ih podučavaju i da pravim rešenjima spasu našeg "Rokfelera" slatkih muka. Da ga ubede da novac kojim raspolaže "zaposli" na pravi način. A to konkretno znači – da novac investira u siguran posao, kako bi tako dobio odgovarajući prinos.
Ulogu takvog savetnika ovog ponedeljka je u "Politici" preuzeo mr Vojko Saksida, generalni direktor "Triglav – penzijskih fondova".
Berza – Trenutna situacija je takva da su počela da se dešavaju i neka negativna kretanja na domaćoj berzi (uostalom kao i u zemljama u okruženju). Berzanski materijal je veoma siromašan, na takozvanom listingu A postoje samo dve hartije, Tigar i Energoprojekt holding, a stanje kod ostalih hartija je takvo da postoji realan rizik plasmana. Brokerske kuće, naravno, ubeđuju ulagače da sada vlada neko primirje, ali da se do kraja godine može očekivati prinos od oko 30 odsto, ako se sada "pametno" izvrši selekcija hartija. Naša sugestija je: ovde treba angažovati do 20 odsto raspoloživih sredstava.
Dobrovoljni penzijski fondovi – Trenutno postoji sedam društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i prinosi na kupljene investicione jedinice se kreću od 1,2 do 21,6 odsto. Ovaj vid ulaganja je novina na našem tržištu, cilj i svrha je obezbeđenje "mirne starosti", ali kod povlačenja sredstava ostavljaju se dovoljno velike mogućnosti i za druge namene. Pošto je ovo tek početak jednog vrlo atraktivnog i dugoročnog posla, naš predlog je da i ovde treba uložiti do 20 odsto ušteđevine.
Investicioni fondovi – Sada posluju dva fonda, a za početak rada priprema se i treći. Ovo je takođe nov oblik oplođavanja sredstava i predlažemo ulaganje do 10 odsto vaše ušteđevine.
Nekretnine – Trenutno su cene stanova i poslovnog prostora porasle (zbog smanjenja poreza na prenos apsolutnih prava za 50 odsto) i naš predlog je da u ovaj oblik treba uložiti do 30 odsto ušteđenog novca.
Štednja u banci – Tradicionalni oblik čuvanja "viška para" i naš predlog je da na štednu knjižicu treba ostaviti do 10 odsto viška para.
Osiguranje života – Sa rentnom klauzulom može se izdvojiti do 10 odsto sredstava.
Svi ovo oblici imaju i svojih mana, ali i prednosti, a naš je predlog da se ovakvom disperzijom rizika ulaganja postiže i sinergetski efekat ulaganja trenutno slobodnih sredstava. Promene na tržištu, raspoložive informacije (najbolje ako postoje tzv. insajderske informacije) i u nekim periodima hazarderske sklonosti pojedinaca, mogu da utiču i na promenu predloženog odnosa uloženog novca. Najbolje je sačekati bar šest meseci da bi se dobila neka jasnija slika o efektima ulaganja. Jer, svaki kraći period ne donosi pravu sliku o stanju stvari na finansijskom tržištu.
Ovo je zasad samo kratak osvrt na moguće načine plasiranja slobodnog novca iz ugla pojedinca. U sledećim nastavcima detaljnije ćemo se usmeriti na svaki od načina koje smo pomenuli.
Priredila B. Dumić
[objavljeno: 06.08.2007.]
