Izvor: Danas, 05.Jan.2015, 22:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne postoji bezbolna reforma
Beograd - Mere fiskalne konsolidacije koje sprovodi Vlada jedini su mogući odgovor na stanje zatečeno u srpskoj ekonomiji - visok nivo javnog duga, budžetski i spoljnotrgovinski deficit, visoka nezaposlenost, niska industrijska proizvodnja.
Sve su to strukturni problemi posrnule privrede čija je reforma odlagana više od deceniju i po. Problem ove Vlade je što mora da uradi poslove koji su odlagani decenijama i koji se rade jednom u pola veka. Naravno, oni su bolni i nose sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << sobom gubitak popularnosti. Ali, obećavati bezbolnu reformu srpske ekonomije je ravno obećanju hirurga da će bez anestezije bezbolno izvršiti hirurški zahvat. Prednost ove Vlade je činjenica da je biračkom telu to jasno predočila u predizbornoj kampanji i pripremila ga za to, kao i njena spremnost da natpolovičnu većinu investira u nepopularne bolne rezove sa vrlo neizvesnim ishodom po svoju popularnost i rejting, ali sa vrlo izvesnim pozitivnim ishodom po zdravlje srpske ekonomije i životni standard građana - kaže u razgovoru za Danas Milenko Dželetović, finansijski direktor u Telekomu i predsednik Ekonomskog saveta Srpske napredne stranke.
Jesu li nam dovoljne samo mere štednje za izlazak iz krize?
Naravno da nisu. One samo stvaraju elementarnu pretpostavku za efikasniji privredni sistem. Ne može se trošiti više nego što se stvara u nedogled. Samo u 2015. godini ćemo na ime kamata morati da izdvojimo 3,5 odsto BDP ili 140 milijardi dinara. To je alarmantan podatak. Budžetski deficit je posledica a ne uzrok ekonomskog stanja u zemlji. Iako se i sami zalažemo za smanjenje rashodne strane budžeta, smatramo da se problem deficita ne može rešiti bez istovremenog povećanja prihodne strane. Problem punjenja budžeta se može delimično rešiti štednjom, reformisanim javnim sektorom, boljom naplatom poreza i smanjenjem sive ekonomije, ali se jedino i trajno rešenje nalazi u privrednom rastu, u investicijama i povećanju zaposlenosti. Investicije su uslov za intenzivnije otvaranje novih radnih mesta, ali i ostvarivanje viših i kontinuiranih stopa ekonomskog rasta. Otuda i nastojanja Vlade Srbije da stvaranjem atraktivnog investicionog ambijenta privuče strane direktne investicije, ali i ulaganja kroz javno privatno partnerstvo i koncesije, čime se ne povećava spoljna zaduženost zemlje. Zato smatramo velikim uspehom organizaciju samita Kine i zemalja centralne i istočne Evrope u Beogradu kao i izuzetno važnih sporazuma koji su tada potpisani.
Jedan od većih problema srpske privrede su preduzeća u restrukturiranju, čija bi privatizacija trebalo da se okonča do kraja godine. Kada se očekuje završetak ovog posla?
To je jedan od problema koji je decenijama guran pod tepih i njegovo rešavanje predstavlja samo jednu kockicu u kompleksnom mozaiku uravnoteženja srpskih javnih finansija. I ministar privrede nedavno je rekao da od 512 preduzeća u restrukturiranju, privatizacija je obustavljena za 90 onih koja su ili pod sudskim sporom, ili su u procesu vraćanja nekome. Istovremeno, predviđeno je da 188 firmi ode u stečaj jer definitivno novca za njihovo finansiranje u budžetu više nema. Za izvestan broj preduzeća postoje zainteresovani strateški partneri sa kojima se pregovara. Naravno, ovih dana očekujemo i pronalazak strateškog partnera za smederevsku Železaru, čime bi finansiranje iz budžeta jednog od najvećih srpskih gubitaša bilo prekinuto. Ono što je sigurno jeste da će ceo proces biti završen u ovoj godini.
Država je usvajajući set reformskih zakona protekle godine učinila neke od značajnijih rezova ka uspostavljanju povoljnijeg privrednog ambijenta. Ipak, privrednici očekuju da se reforme nastave. U kom pravcu i kojom dinamikom će Vlada nastaviti ovaj proces?
Tako je. Vlada će nesumnjivo nesmanjenom dinamikom nastaviti, pre svega, sa završetkom procesa kod preduzeća u restrukturiranju. Zatim sledi restrukturiranje javnih preduzeća, kako bi ona povećala efikasnosti i racionalizovala troškove. Deo reforme biće seča komplikovanih administrativnih procedura koje usporavaju poslovanje preduzeća, pojednostavljivanje postupaka za dobijanje građevinskih, carinskih i drugih dozvola, nulta tolerancija za neplaćanje poreza, pooštravanje mera u borbi protiv sive ekonomije i reorganizacija Poreske uprave sa ciljem poboljšanja napate poreza.
Zašto se već drugu godinu odlaže reforma javnog sektora, posebno u delu državne uprave?
Ne bih se složio sa terminom "odlaže". Možda se može reći da ne ide dinamikom kojom bismo i mi želeli, ali je ona i te kako odmakla. Naime, reč je o najkompleksnijem i socijalno najosetljivijem delu reformi u kojima Vlada vodi računa da ne izgubi na odlučnosti, istovremeno imajući uvek na umu socijalno odgovornu komponentu svog rada. Uostalom i ovogodišnja projekcija budžeta je u znatnoj meri kvantifikovala najavljenu reformu javnog sektora kroz predviđeno smanjenje izdataka javnih preduzeća do kraja fiskalne 2015. godine. Nasleđeno haotično stanje u kojem nismo ni znali broj državnih činovnika, utvrđivanje platnih razreda, donošenja seta zakona koji tretiraju ovu oblast su možda usporili, ali ne i odložili reformu javnog sektora.
Bilo je najavljeno da će tender za privatizacionog savetnika za prodaju Telekoma biti raspisan do kraja godine, ali je taj rok pomeren. Kada tačno očekujete taj prvi korak?
Premijer Vučić je na poslednjoj konferenciji Vlade u 2014. godini najavio izbor privatizacionog savetnika za prodaju Telekoma. To svakako znači dubinsko snimanje kompanije sa tehničkog, finansijskog i pravnog aspekta i davanje mišljenja i sugestija Vladi Srbije o procentu i modelu prodaje. Što se tiče pomeranja rokova, to je sasvim nebitno u odnosu na greške koje se mogu napraviti brzopletim potezima u procesu privatizacije. Vlada će učiniti sve da se ne reprizira situacija od pre par godina, kada je propala privatizacija Telekom koštala 800.000 izgubljenih korisnika.
Premijer Vučić je nedavno rekao da očekuje znatno višu cenu za Telekom nego što je ponuđeno 2011. godine. Šta je razlog za takvo uverenje?
Pre svega stanje i tendencije sektora telekomunikacija. Naime, procena je da je sada pravi moment za prodaju.
Kako teče proces prodaje Železare? Da li su se partneri koje smo očekivali prijavili na tender i da li se zna kakve su ponude u igri?
Otvaranje ponuda biće 9. januara i ja sam veliki optimista da će jedan gorući problem srpske ekonomije biti pozitivno rešen. Optimizam temeljim na činjenici da sam i sam, kao imenovani predstavnik Vlade Srbije u skupštini Železare, svedok ozbiljnosti kojom se pristupilo pronalaženju strateškog partnera. Tu pre svega mislim na energiju, vreme i lično požrtvovanje premijera Vučića, koji je sa potencijalnim partnerima održao preko 30 sastanaka, zatim Vladine komisije predvođene Bojanom Bojkovićem, te generalnog direktora i kompletnog menadžmenta Železare, skupštine Železare ali i lokalne samouprave. Mi smo zadovoljni prijavljenim potencijalnim investitorima ali o ponudama nije korektno govoriti dok se ne otvore.
Da li se od novog partnera očekuju nova ulaganja i proširenje proizvodnog programa?
Svakako. Prvo, o ozbiljnosti tendera govori uslov da pravo učešća imaju samo kompanije čiji je godišnji prihod u poslednje tri godine pojedinačno bio najmanje 300 miliona dolara. Obaveza kupca je da do kraja 2016. pokrene proizvodnju druge visoke peći koja će raditi najmanje sa polovinom kapaciteta, a da istovremeno održava punu proizvodnju visoke peći jedan, čime bi sadašnja vrednost proizvodnje od 340 miliona evra bila najmanje utrostručena. Naravno da je i proširenje proizvodnog programa bila nezaobilazna tema razgovora sa potencijalnim investitorima, kao i insistiranje na neotpuštanju trenutno zaposlenih. O značaju Železare za srpsku industriju i ekonomiju, najbolje govori podatak da je u vreme Ju es stila participirala sa 13 odsto u ukupnom srpskom izvozu.
U opticaju su razne prognoze o ekonomskoj budućnosti zemlje. Kada očekujete da će boljitak za građane Srbije biti vidljiv?
Ako Vlada Srbije sprovede postojeći akcioni plan, prve vidljive znake oporavka srpske ekonomije i rast standarda građana treba očekivati u 2016. godini.
Novac od Telekoma za otplatu skupih kredita
Ukoliko se prodaja Telekoma uspešno završi, gde bi trebalo usmeriti dobijeni novac?
- Novac od prodaje Telekoma trebalo bi da ode na otplatu skupih kredita a drugi deo u projekte koji bi na brz i efikasan način doprineli popravljanju makroekonomskih performansi privrede, pre svega rastu zaposlenosti, industrijske proizvodnje i izvoza. Prvo bi relaksiralo budžetsku prenapregnutost u godinama koje dolaze, a drugo, kao što rekoh na kratak rok bi otvorilo perspektive za privredni oporavak. U svakom slučaju, taj novac ne sme da posluži pokrivanju budžetskih rupa i finansiranju naše neefikasnosti.
