Izvor: Blic, 19.Jun.2010, 01:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Ne)otvorena pitanja gradnje infrastrukture
Ima vrlo malo dokumenata na Srpskom jeziku koji prikazuju problem klimatskih promena. Ponekad se smatra da su briga i nastojanje da se umanji uticaj ljudskih aktivnosti na klimu predmet interesovanja bogatih zemalja. Ima mišljenja da se razvoj može postići izgradnjom infrastrukture, povećanjem potrošnje energije i uvećanjem uticaja na klimu. Siromašne zemlje nalaze mnoga opravdanja za povećani doprinos problemu klimatskih promena.
Primena starih tehnologija, prevaziđenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << znanja, zaostalih modela društvenog odlučivanja i upravljanja deluju tako privlačno i jednostavno za upotrebu da se čini da je za blagostanje potreban jos samo jedan autoput, nekoliko novih elektrana i tome slično. Ako se gradnja planira starim metodima ili se temelji na ekstenzivnom korišćenju materijala, sama gradnja infrastrukture može zaposliti i veliki broj radnika. Uzročno-posledične veze između novih objekata i razvoja deluju sasvim jednostavno i očigledno dokle god se ne uzima obzir uticaj klimatskih promena i uticaj na klimatske promene. Isto tako, ako se razvoj posmatra kao interni proces zemlje koja nema mnogo dodirnih tačaka sa međunarodnom privredom, problemi konkurentnosti infrastrukture se mogu potpuno zanemariti: šta god se gradi dobro je došlo.
Ima, međutim, zemalja koje nastoje da se uključe u svetsku privredu i međunarodnu podelu rada. Neke od njih imaju priliku za uključenje u Evropsku uniju što olakšava dalju integraciju u svetske privredne tokove. U tim zemljama, razvoj infrastrukture treba da bude planiran tako da uvećava konkuretnost domaće privrede u poređenju sa međunarodnim standardima i tendencijama. Taj uslov ukazuje da nisu svi objekti jednako poželjni. Neki doprinose razvoju više a neki manje. Stvaraju se okolnosti koje dovode do toga da pojedini objekti ne samo da ne uvećavaju konkuretnost nego je značajno umanjuju. Tranzicija u Centralnoj Evropi dovela je do napuštanja čitavog niza započetih objekata infrastrukture.
Uočeno je da bi eventualni završetak tih objekata doneo više štete nego koristi.
Uticaj na klimatske promene izrastao je u jedan od najznačajnijih kriterijuma za ocenu konkuretnosti i održivosti planova i objekata infrastrukture. Troškovi klimatskih promena će biti pridruženi svim robama i uslugama srazmerno uticaju koji proizvodnja tih roba i usluga ima na klimu. Manji uticaj na klimu – niža cena – veća konkuretnost. I obrnuto: veći uticaj na klimu – viša proizvodna cena – izostanak prodaje – manja zaposlenost - siromaštvo.
Objekti koji se grade za period od 30 i više godina, vrše dugoročne uticaje na zaposlenost i konkuretnost. Odluke koje se u vezi tih objekata sada donose mogu da utiču na nivo siromaštva budućih generacija. Potrebno je da svi planovi razvoja, organizacije prostora, novih objekata, javnih radova i zapošljavanja imaju jasnu vezu sa dugoročnom konkurentnošću u svetu u kome se to meri uticajem na klimatske promene. Kao što nema besplatnog ručka tako nema ni svrsishodnih planova starih 30 godina.
Aleksandar Kovačević
Oksfordski institut za energetske studije
