Izvor: Politika, 08.Avg.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Ne)opravdano poskupljenje hleba
Bela vekna ne služi za ekstra profit, već su za to peciva, podsećaju stručnjaci
Hleb će u narednom periodu morati da poskupi, saglasni su stručnjaci i neslaganje postoji jedino oko toga u kojoj meri će cena morati da bude korigovana, dok u potrošačkim organizacijama upozoravaju da se poskupljenje najavljuje bez ikakvog tržišnog opravdanja.
Dr Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, očekuje poskupljenje hleba.
– Cena pšenice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je porasla, kako na svetskim berzama, tako i kod nas i naše robne rezerve ne mogu u velikoj meri na to da utiču, jer smo mi mali proizvođač u poređenju sa zemljama poput Ukrajine. Ako je pšenica glavni input u proizvodnji hleba, a njena cena je uvećana, ekonomska logika nalaže da će doći i do poskupljenja vekne. Ali, u kojoj meri, to ne bih mogao da preciziram, jer je za to još rano. Svi koji već sada barataju ciframa žure – kaže Cvijanović.
I dok pekari podsećaju da je sadašnja cena hleba formirana kada je pšenica koštala 18 dinara, a sada joj je cena 27 dinara, Cvijanović ističe se mora voditi računa o standardu potrošača.
– Naš je stav da se mora napraviti razlika između imperativnih i luksuznih proizvoda. To znači da nije beli hleb tu da bi se na njemu ostvarivao ekstra profit, već da za to služe peciva i drugi pekarski proizvodi – objasnio je Cvijanović.
Da treba detaljno i pažljivo da se razmotri zahtev proizvođača hleba da poskupi ta namirnica, smatra i Vukosav Saković, direktor udruženja „Žita Srbije”. Kako prenose agencije, on je izjavio da Srbija ima dovoljno pšenice.
– Nema razloga da poskupljenje bude 50 odsto, jer toliko nisu poskupeli ni pšenica, ni brašno. Rod pšenice bolji je od očekivanog. Srbija ima čak i za izvoz između 500.000 i 700.000 tona, što bi trebalo da smiri domaće tržište i skine tenziju i priču o poskupljenjima – rekao je Saković, ali dodaje da je pšenica u svetu poskupela i da se domaća cena usklađuje sa svetskom.
– Za 30 do 35 odsto naša pšenica skuplja je nego u samoj žetvi, a od skuplje pšenice proizvodi se skuplje i brašno, a od brašna hleb. Moraće da dođe do korekcije cena, ali to sigurno neće biti u meri u kojoj je zatraženo – kazao je Saković, a prenosi Tanjug.
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, ističe da su kupci uvek osetljivi na cenu belog hleba, jer se on najviše kupuje, zbog najniže cene.
– Ali, tvrdoglava odbrana cene hleba može da vodi i u demagogiju, jer dok se mi bavimo cenom vekne, sve drugo znatno više poskupljuje. Međutim, našim proizvođačima je i cunami u Japanu dovoljan razlog da podignu cene. Nema tržišnog opravdanja za veliko podizanje cene hleba, jer je glavni izvor profita pecivo, a ne hleb. Ukoliko na jesen podignu cenu hleba, to će biti samo uvod u poskupljenja peciva – smatra Papović.
Ono što je sigurno jeste to da će cena belog hleba „sava” ostati 44 dinara sve do kraja septembra, do kada važi vladina uredba kojom je ona ograničena.
----------------------------------------------
U „Žitoproduktu” ne mese novu cenu
Kragujevac – U kragujevačkom „Žitoproduktu” ne razmišlja se o povećanju cene hleba i peciva, izjavio je juče direktor tog preduzeća Živorad Nešić. „Vekna polubelog hleba košta 33 dinara, a belog 44 i mi sa tom cenom ne ostvarujemo gubitke”, rekao je Nešić u izjavi Tanjugu i naglasio da se cena neće menjati iako brašno i pšenica poskupe.
Ističući da je „u strukturi cene hleba najskuplja država, odnosno energenti i porezi, i ako oni poskupe, ’Žitoprodukt’ će među poslednjima u Srbiji povećati cenu hleba”, Nešić je dodao da to preduzeće u silosima ima više zaliha pšenice nego što je potrebno.
Nešić je podsetio i da „Žitoprodukt” ima najmoderniju švajcarsku liniju za proizvodnju lisnatog testa, pa te proizvode, pored raznih vrsta vekni, kupcima nude u nekoliko prodajnih objekata u gradu. U tim objektima mogu da kupe i burek, čija je cena 70 dinara za četvrtinu, što je jeftinije u odnosu na cene u drugim velikim gradovima u zemlji.
„Žitoprodukt” dnevno proizvede više od 30.000 vekni polubelog i belog hleba, plus specijalizovane vrste. S obzirom na to da je sezona odmora, ovih dana proizvode oko 25.000 vekni, kao i oko 2.000 do 3.000 specijalizovanog hleba.
----------------------------------------------
Rezerve sprečavaju rast cena
Vlada Srbije intervenisaće, posredstvom Direkcije za robne rezerve, na domaćem tržištu kako bi sprečila rast cena osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda zbog suše, koja je desetkovala rod ratarskih kultura, izjavio je juče za Tanjug ministar poljoprivrede Goran Knežević.
Kako je rekao, u razgovorima sa predstavnicima ostalih ministarstava dogovoreno je da se što pre obave intervencije iz Robnih rezervi sa stočnom hranom i gotovim proizvodima kako bi se uticalo na podmirenje tražnje i održala stabilnost cena.
On je ukazao da će taj posao biti obavljen u najskorije vreme, ali je upozorio da je u ovom trenutku teško reći kakvi će biti krajnji efekti te mere.
Prema rečima Kneževića, procene Ministarstva poljoprivrede su da će ovogodišnji rod kukuruza i soje biti umanjen za bezmalo 50 odsto u odnosu na lanjski nivo, suncokreta i šećerne repe za 20 do 40 procenata, što će se negativno odraziti i na spoljnotrgovinski bilans, jer su to izvozni proizvodi, ali i na domaće tržište.
On smatra da poljoprivreda može znatno više da doprinese ukupnom ekonomskom rastu, u kratkom roku ukoliko se merama agrarne politike definiše održivi i ravnomeran razvoj.
U planu je, kako je rekao, da se u skladu sa mogućnostima, osetno poveća agrarni budžet ali da je teško reći koliko je to realno već u 2013. godini zbog ekonomske situacije u zemlji.
S. Despotović
objavljeno: 09.08.2012.
.jpg)
