Izvor: B92, Tanjug, 06.Avg.2010, 12:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Ne)opravdani optimizam u izgradnji
Beograd -- Analitičari ocenjuju da su izjave predsednika Tadića da se nigde u Evropi ne gradi kao u Srbiji, previše optimistične.
Konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija smatra da takve izjave zvaničnika Srbije nisu baš opravdane.
Početak avgusta Tadić koristi kako bi obilazio gradilišta u Srbiji. Poslednja maršuta bio je most kod Beške, odakle je Tadić najavio da će sledećih dana nenajavljeno obilaziti i ostala gradilišta kako bi kritikovao one >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji ne rade.
"Mislim da je to velika stvar. To su velika dostignuća. Mislim da u Evropi ovog trenutka niko ne gradi toliko mostova, takvih mostova, takvog kvaliteta i takvih arhitektonskih i inženjerskih svojstava", rekao je Tadić.
"Još jednom želim da se zahvalim radnicima i inženjerima koji ovde rade. Kritikovao sam ’Alpinu’ vrlo često, kao što znate, i u Austriji. Ali sada hoću da ih pohvalim zbog ubrzanja radova i kvalitetu na radovima, ali opet ću da kritikujem svakoga ko ne radi dobro", dodao je predsednik Srbije.
I kada je reč o građevinarstvu i tu ima crvene linije, odnosno, kako kaže Tadić, Srbija prilikom ulaganja u kapitalne objekte može donekle da se zadužuje, ali ne sme da pređe crvenu liniju.
S druge strane, konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija smatra da optimistične izjave zvaničnika Srbije nisu baš opravdane.
"Ta izjava je malo preterana. Prva stvar koja mi pada na pamet je recimo, most između Rumunije i Bugarske koji je dva puta širi od ovog našega. Ako uzmete u obzir to da ostatak Evrope, osim Rumunije i Bugarske, nema tako široke reke kao Dunav na našem delu, onda one i nemaju neku potrebu da prave tolike mostove", kaže on.
"Ono što je možda najbliže istini je činjenica da je Evropa već odavno zaokružila svoje putne mreže pa ni zbog toga nema toliku potrebu da gradi mostove koje mi treba da gradimo nebi li nadoknadili nedostatak infrastrukture", dodaje Bušatlija.
Prema njegovim rečima, kada je reč o realnosti planova za realizaciju najavljenih projekata, postoje dva problema.
"Sam plan meni se čini dosta suvislo. On predviđa neke dve milijarde godišnje ulaganja isključivo u infrastrukturu. Raspored tih ulaganja nije baš sasvim dobar jer je najmanje na strani železnice, a najviše na strani putnog saobraćaja" , kaže on.
"Suština tih problema proističe iz neadekvatnog građevinskog sektora, jer smo u poslednjih 10 godina uspeli da uništimo sva velika građevinska preduzeća sa 10-15 hiljada zaposlenih i koji su mogli da nose velike projekte. Spali smo na gomilu malih i srednjih preduzeća sa ne više od hiljadu zaposlenih", objašnjava Bušatlija.
To nisu preduzeća koja mogu da vode gradnju velikih objekata, već se angažuju kao podizvođači velikim stranim kompanijama, što je izgleda i bio cilj, da se strane kompanije angažuju, dodaje on.
"S druge strane, veliki problem je u prikupljanju novca. To je taj investicioni novac koji nam je neophodan. naša zemlja je prošle godine imala oko 25 posto manji obim investicija nego u 2008. godini, koja takođe nije bila dobra zbog krize", smatra Bušatlija.
