Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Avg.2022, 14:10

Ne očekuju se restrikcije u snabdevanju električnom energijom ove zime (AUDIO)

Višemesečna suša nepovoljno se odražava na svakodnevni život. Trpi poljoprivreda koja beleži sve slabije prinose, niski vodostaji ugrožavaju rečni saobraćaj, dok sve slabiji dotok vode utiče na naš elektroenergetski sistem. U svetu raste cena struje. Kod nas, od jeseni za domaćinstva električna energija poskupljuje za 6 i po odsto.

Beleži se najniži dotok vode u poslednjih deset godina koji je već u prethodna dva meseca prepolovljen, to je uticalo da na Đerdap stiže >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << samo 2.000 kubika vode u sekundi, a to je tri puta manje od junskog višegodišnjeg proseka.

U Elektroprivredi Srbije kažu da će zbog toga ove godine biti i slabija proizvodnja, u odnosu na neki prosek i do 30 odsto manja.

Osim na Dunavu, loša hidrološka situacija je na Savi, a u osam hidrocentrala na Drini i Limu, proizvodnja je za trećinu manja. Suša ne ugrožava samo hidrolektrane, već je velika pretnja za proizvodnju struje u termoelektranama, objašnjava Miroslav Lutovac iz Privredne komore Srbije.

U normalnom procesu proizvodnje, termoelektrane koriste rečne tokove, ako su izgrađene pored njih, i vodu iz reka da bi izvršile hlađenje tehničkog procesa. Kada je taj vodostaj nizak, do određene granice, to postaje kritično, a u nekim uslovima izrazito niskih vodostaja moraće se preventivno i obustaviti proizvodnja da se ne bi oštetili proizvodni pogoni. U slučaju nuklearnih elektrana, iako one imaju svoje rezerve vode, dugoročno gledano to može biti ozbiljan problem, kaže Lutovac.

Da bi nadoknadila nedostatak električne energije, država uvozi dnevno između 4 i 15 odsto struje, kaže resorna ministarka Zorana Mihajlović, navodeći da uvozimo i ugalj za proizvodnju struje.

Ovog trenutka nemamo dovoljne količine uglja, niti možemo da iskopamo onoliko koliko su naše potrebe. Loše upravljanje, neulaganje u ugljena polja, nemogućnost da se uradi sve što je potrebno za nova polja koja treba da se otvore. Odlučili smo se za uvoz uglja i pored problema sa logistikom i energetske krize koja vlada u Evropi. Mišljenje Ministarstva rudarstva i energetike je da ćemo struju uvoziti, ali se nadamo da ćemo sledeću zimu, 2023. i 2024. dočekati sa mnogo manjim procentom uvoza električne energije i stabilnijim sistemom, kaže Mihajlović.

Za uvoz električne energije i uglja Srbija će do kraja godine potrošiti milijardu evra, a uvoz će biti nastavljen sve do 2024. godine. Zorana Mihajlović je takođe rekla da je ceh uvoza struje mnogo veći zbog energetske krize jer se struja prethodnih godina uvozila po 30 do 50 evra po megavat-satu, a danas su cene tri do četiri puta veće. Za domaćinstva u Srbiji, od 1. septembra biće skuplja struja za 6 i po odsto, pa će, prema nekim računicama, računi koji stignu na naplatu u oktobru biti u proseku veći od 280 do 340 dinara.

Da cena električne energije na svetskom tržištu neće mirovati, ukazuje direktor berze električne energije u Srbiji i jugoistočnoj Evropi Miloš Mladenović.

Kada govorimo o prognozama cena, referišemo se na cenu sa takozvanih fjučers tržišta, tržišta finansijskih derivata. Procena je da će za poslednji kvartal ove godine, kada je naš region u pitanju, cena biti oko 500 evra po megavat-satu. Za sledeću godinu procennjuje se da će ona biti između 400 i 450 evra, kaže Mladenović.

Viškove struje u regionu imaju jedino Bugarska i Rumunija zbog nuklearnih elektrana. Naši zvaničnici navode da država čini sve da obezbedi dovoljno energije i energenata za zimu i da se, prema svemu čime raspolažemo, ne očekuju nestašice ili restrikcije.

Detaljnije u audio zapisu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...