Izvor: B92, 03.Apr.2014, 12:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ne možemo ni u bankrot bez zakona

Beograd -- Više od 130.000 građana nije u stanju da izmiruje svoje obaveze, pa će jedan od poslova buduće Vlade Srbije verovatno biti i usvajanje zakona o ličnom banktoru.

Takav propis trebalo bi da pomogne i bankama i dužnicima da, u slučaju da stranka ne može izmirivati obaveze, reše problem najbezbolnije za obe strane. Od bivših republika SFRJ prva ga je donela Slovenija, a i Hrvatska se već priprema da ga primeni.

O tome koliko je Srbiji potreban najbolje govore >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << podaci. Više od 130.000 građana nije u stanju da izmiruje svoje obaveze. U Srbiji je postalo uobičajeno da kreditna aktivnost pada u svim kategorijama, pa i kod stanovništva, a da docnja raste. Prošlog meseca zaustavila se na 5,2 odsto u donosu na sumu kredita u otplati. Docnja građana svakog meseca poraste za promil.

Građani koji dobiju ličnog stečajnog upravnika ne mogu raspolagati svojom nepokretnom i pokretnom imovinom velike vrednosti bez saglasnosti upravnika. Takođe, recimo, ne mogu prodati stan pa bi o slučaju dužnika morao da bude obavešten i Katastar. Dužnik u stečaju ne dobija svoju platu već mu bankrotni staratelj daje sumu koja je dovoljna za preživljavanje. Ostali deo ide na izmirivanje obaveza.

"Mislim da bi za građane bilo veoma dobro da se taj zakon donese. Svi bi znali svoja prava i obaveze. Posebno bi za građane to bilo dobro jer bi znali da gubitak posla i posledice koje on sobom nosi ne znače i ekonomsko uništenje", kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijeneta „Efektiva“.

"Dok takav propis ne dobijemo, građanima ostaje da budu veoma pažljivi kada ulaze u kreditne aranžmane s bankom. Posebno bih im skrenuo pažnju na to da provere kaluzule vezane za kašnjenja u otplati i zateznu kamatu. Ona je regulisana zakonom i sada je 17,5 posto za dinare na godišnjem nivou. Nažalost, pre donošenja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga to nije bilo tako: imamo slučaj da su ljudi kod jedne banke uzeli zajam od 260.000 dinara, a sada od njih traže da vrate četiri i po miliona. Da je primenjivana zakonska zatezna stopa, dug bi bio pola miliona", objašnjava on.

Što se tiče zakona o bankrotu, stručnjaci smatraju da ga je lakše doneti nego sprovesti. Reč je o veoma kompleksnom propisu. Sem Ministarstva finansija i Narodne banke, koji će po prirodi posla biti uključeni u priču, tu su još i Ministrastvo pravde a i drugi organi. Postvlja se i pitanje gde naći, odnosno kako obučiti, silne stečajne upravnike, zatim ko će snositi troškove njihovog rada – da li prezaduženi ili država, odnosno svi mi poreski obveznici?

Bankari kažu da bi i njima bilo lakše kada bi postojala ta varijanta. O donošenju zakona svakako treba razmisliti, ali treba doneti kvalitetan propis da od njega ne bi bilo više štete nego koristi.

Nastavak na B92...