Izvor: B92, 30.Sep.2011, 09:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne koristimo alternativna goriva
Beograd -- U Srbiji se od alternativnih goriva u industriji najviše koriste poljoprivredna biomasa, drvo, piljevina pretvorena u brikete i pelete, guma i biodizel.
Taj potencijal, koji bi mogao doneti značajne ekonomske i ekološke koristi, još nije dovoljno iskorišćen, izjavili su predstavnici privrede i stručnjaci iz tog sektora.
Procenjeno je da u Srbiji postoji potencijal biomase od oko 2,4 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje, od čega oko milion tona >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << drvne i 1,4 miliona tona poljoprivredne biomase.
Nasuprot Srbiji, u zemljama Skandinavije, Holandiji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji, od 20 do 40 procenata ukupnog otpada odlazi na termički tretman i bude iskorišćeno kao energent. U Nemačkoj samo jedan odsto komunalnog otpada završava na deponijama, a u Srbiji gotovo sav otpad završava na komunalnim i raznim divljim deponijama, kazao je Jovović.
Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovović kaže da su su i dalje veliki neiskorišćeni potencijali u toj oblasti.
On navodi da neka industrijska postrojenja u našoj zemlji koriste sopstvenu otpadnu biomasu, razna poljoprivredna gazdinstva, pilane i fabrike se bave preradom poljoprivrednog materijala ili koriste drvnu biomasu.
Uljare Vital i Sunce, koje su u sastavu poslovnog sistema Invej, godinama koriste ljuske suncokreta i silosni otpad kao alternativno gorivo za proizvodnju i zbog toga imaju velike uštede, rečeno je u tim preduzećima.
Guma, kao otpadni materijal, takođe se koristi u srpskoj industriji i to od 10.000 do 15.000 tona godišnje, a koriste je dve cementare Lafarž u Beočinu i Holcim u Novom Popovcu.
U Srbiji međutim za sada nema ozbiljnije upotrebe komunalnog otpada u industriji, iz koga bi moglo da se proizvodi čvrsto gorivo koje bi posle moglo da se koristi u termoenergetskim i drugim postrojenjima, napomenuo je profesor Jovović.
Korišćenje otpada na taj način definisano je tehničkim standardima, koji su usvojeni u našoj zemlji i ne predstavlja ekološki problem, rekao je on i dodao da bi, međutim, sagorevanje komunalnog otpada, bez pojedinačne separacije, negativno uticalo na životnu sredinu.
Sve manje postrojenja u svetu danas sagoreva komunalni otpad, jer je reciklaža primarni postupak tretmana tog otpada, pa se ide na to da se prvo izvuče iz njega što više metala i plastike koji bi se mogli koristiti u industriji, objasnio je Jovović i ponovio da Srbija veoma malo koristi otpadne materijale u energetske svrhe.
"Procenjuje se da se u Srbiji godišnje proizvede oko 2,5 miliona tona komunalnog otpada, koji bi mogao da zameni par stotina hiljada tona ekvalentne nafte i omogući značajnu uštedu. Samo Beograd bi mogao godišnje da proizvede oko 150.000 tona goriva iz otpada" , naveo je on
