Izvor: B92, 20.Nov.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Ne)dostižna potrošačka korpa
Beograd -- Stanovnici samo četiri grada u Srbiji prosečnu potrošačku korpu u septembru su mogli da pokriju prosečnom zaradom.
U potrošačkoj korpi siromašnijeg sloja stanovništva zastupljen kupus (Beta)
U ostalim gradovima zarada je pokrivala samo minimalnu korpu, pokazalo je poslednje istraživanje Zavoda za statistiku i Ministarstva trgovine.
Odnos zarade i potrošačke korpe je nepovoljniji za oko jedan odsto u odnosu na prethodni mesec, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a razlog je uglavnom poskupljenje prehrambenih proizvoda. Tako u su u minimalnoj potrošačkoj korpi poskupeli su svi proizvodi osim kuhinjske soli. Najveći problem je, međutim, što ni prosečna, a ni minimalna korpa ne pokrivaju realne potrebe domaćinstava.
Prosečna potrošačka korpa poskupela je u septembru, pa je za spisak namirnica koji su propisali stručnjaci bilo potrebno oko 370 dinara više nego u avgustu. U zvaničnom saopštenju Ministarstva trgovine navodi se da građani Srbije sa prosečnom platom od oko 33 hiljade dinara mogu da pokriju minimalnu potrošačku korpu od oko 21.250 dinara, dok im za prosečnu nedostaje oko 30 dinara.
Razlika između minimalne i prosečne potrošačke korpe je pre svega raznovrsnija ishrana u prosečnoj, pa je tako siromašniji sloj stanovništva maltene prisiljen da pređe u kategoriju vegeterijanaca, jer su u njihovoj potrošačkoj korpi više zastupljeni krompir, kupus i tek nešto malo mesa.
Upravo meso beleži najveće poskupljenje, kaže Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja i dodaje da je poskupljenje hrane dovelo do pada standarda. On navodi da je "za prosečnu neto zaradu ove godine mogla da se kupi manja količina određenih proizvoda nego u septemrbu prošle godine, iako je u septembru ove zarada veća nego u septembru prošle godine".
Poskupljenja se međutim nisu zaustavila u septembru ove godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija se u oktobru mesecu se približila planiranoj od 8 odsto, tačnije iznosila je 7,9 odsto. To je za B92 potvrdio Miladin Kovačević iz Zavoda za statistiku.
„Ne možemo reći precizno koliko će novembar i decembar doneti u cenovnom indeksu, ali ako uzmemo u obzir sva poskupljenja koja su se desilo u toku ovog ili će se desiti narednog meseca, projekcija kaže da će to biti negde između devet i deset odsto. Naravno zavisi od toga koliko će recimo uticati rast deviznog kursa, kolika će biti najavljena poskupljenja recimo komunalija, grejanja i drugog", dodaje on.
I dok Miladin Kovačević već početkom iduće godine očekuje stabilizaciju cena, Saša Đogović očekuje pad standarda i tokom iduće godine. On takođe upozorava da statistika ne odražava realne potrebe stanovništva. Međutim, situacija čak ni statistički nije zadovoljavajuća jer stanovnici samo četiri grada u Srbiji- Smedereva, Beograda, Novog Sada i Pančeva- mogu da priušte prosečnu potrošačku korpu, dok građani ostatka Srbije prema statistici moraju da se zadovolje sa minimalnom.
