Izvor: B92, 22.Sep.2015, 09:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ne bi nam škodilo da malo skoče cene"
Sve promene koje su relativno dobre po standard često se potcenjuju i građani ih ne primećuju odmah, izjavio je ekonomista Milojko Arsić.
Arsić kaže da je inflacija malo veća od sadašnje ne bi bila štetna, već bi imala i neke pozitivne efekte.
“Bilo bi bolje da je inflacija malo veća nego što je sada, ali da bude u okviru ciljnog koridora koji odredila NBS – između 2,5 do 5,5 odsto. Sredina je negde oko četiri odsto, a malo veća inflacija bi delovala >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pozitivno i na kretanje privredne aktivnosti, olakšala fiskalnu konsolidaciju i imali bismo nekoliko pozitivnih efekata”, kaže on.
Po njegovim rečima, to ne bi bilo mnogo veće u odnosu na ostvareno jer je u avgustu inflacija bila 2,1 odsto, a potreban bi bio još jedan procentni poen da se uđe „u sredinu”.
Govoreći o statističkim parametrima na osnovu kojih se prikazuje zaposlenost, Arsić je kazao da postoje određena poboljšanja, ali da su ona manja nego što pokazuje anketa o radnoj snazi.
“Nasuprot toj statistici, statistika cena je pouzdana, i na nivou je najboljih evropskih i svetskih statistika”, dodao je on.
“Specifično je to da svaki građanin ima individualni indeks cena”, rekao je Arsić, dodajući da je primetno i to da se „sve promene koje su relativno dobre malo potcenjuju, a loše bolje procenjuju”.
“Tako, na primer, kada se plate povećaju deset odsto, građani računaju da je to samo od sebe, prirodno i normalno, a kad se smanje, to se gleda negativno kao neka vrsta katastrofe”, navodi on.
Arsić je naveo primer iz 2003. godine, kada je došlo do rasta plata i poboljšanja u određenim segmentima, a građani to nisu odmah primećivali, već tek kasnije.
“To nije ništa neobično i uobičajen je fenomen i u drugim zemljama”, dodao je Arsić posle predstavljanja ekonomskih trendova za drugi kvartal ove godine i novog broja časopisa koji izdaje Fondacija za razvoj ekonomske nauke.
