Izvor: B92, 22.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Navodnjavanje stotog dela zemlje
Novi Sad -- U Srbiji se od 3,6 miliona hektara obradivih površina navodnjava samo 1,2 odsto, što je 15 puta manje od svetskog proseka.
"Pod zalivnim sistemima se nalazi oko 40.000 hektara i po obimu navodnjavanja nalazimo na samom dnu u svetu", rekao je stručni saradnik Privredne komore Srbije Branislav Gulan. Prema njegovim rečima, u Srbiji postoje prirodne mogućnosti za navodnjavnje 20 odsto obradivih površina, a rod i dalje zavisi "od ćudi vremena", iako se zna da bi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << navodnjavanjem prinosi bili veći za 30 do 40 odsto.
U zemljama okruženja, kako je kazao, navodnjava se skoro trećina obradivog zemljišta, "u Rumuniji se navodnjava 2,3 miliona hektara, u Bugarskoj skoro 1,2 miliona hektara, Grčkoj milion hektara, Mađarskoj 260.000 hektara, a u Albaniji 390.000 hektara".
Nedostatak novca za nova ulaganja, ali i nebriga za očuvanje već postojećih sistema, jedan su od razloga zašto još uvek nije dostignut nivo navodnjavanja od makar 11 odsto obradivih površina, koliki je prosek u EU, smatra saradnik PKS-a.
"Za postavljanje sistema za navodnjavanje na hektaru zemlje potrebno je uložiti između 5.000 i 10.000 evra", rekao je Gulan.
Trenutno najveći zalivni sistem u zemlji ima PIK Bečej koji pod sistemima za navodnjavanje ima 7.000 hektara, dok PKB navodnjava 4.000 hektara.
Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav, koji je građen za navodnjavanje 510.000 hektara, je urastao u korov, zato što je prestao da se održava zbog situacije u kojoj se zemlja nalazila, a za njegovo ponovno puno funkcionisanje potrebno je očistiti 12 miliona tona zemlje.
Gulan smatra i da se navodnjavanje kukuruza ili pšenice trenutno ne isplati, ali da je neophodno za proizvodnju povrća koje se u Srbiji seje na 250.000 hektara.
.jpg)
