Izvor: Blic, 04.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastavak pregovora
Nastavak pregovora
Mada je ministar finansija Mlađan Dinkić posle prve prekookeanske runde ocenio da ćemo 'dogovorom postignutim u Vašingtonu produžiti trogodišnji aranžman', priča baš nije tako jednostavna. Da li ostaje, kako je ocenio potpredsednik Vlade Miroljub Labus, da se 'na tehničkom nivou dovrše pregovori'?
Od izveštaja, koji će oko 15. maja predstavnici MMF-a podneti Bordu direktora, i od onoga što budu zaključili na osnovu beogradskih razgovora >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u narednih sedam dana, zavisiće mnogo toga. Ma kako sve izgledalo kao gotova stvar, uprkos željama, čini se da predstoje ozbiljne priče. Evo samo jednog primera, reč je o izvozu, da naša situacija nije baš lako rešiva.
Poslednjeg dana marta potpisan je sporazum između EU i Srbije o trgovini tekstilom. Vest dobra, nema spora. Ipak, prevelika očekivanja o uspešnom i brzom povratku tekstilaca u Evropu nisu i realna. Nekoliko je razloga. Posle deset godina, od januara ove godine ne važi više sporazum o tekstilu u okviru Svetske trgovinske organizacije, pa će, recimo, Kina i Indija moći slobodno da izvoze na evropsko tržište. Ta konkurencija je žestoka, a naši tekstilci imaju poprilično poslovnih tegova: velika dugovanja, tehnološku zaostalost i odsustvo podsticajnih mera države. Dakle, čak i kada su nam šanse izgledne, teško ih uspešno realizovati.
Rigorozni zahtevi
Zahtevi MMF-a jesu za našu situaciju radikalni. Traži se povećanje izvoza za 25 procenata a smanjenje uvoza, što bi uvelo balans u spoljnotrgovinski deficit koji je sa 7,4 milijarde dolara najveći od 1990. godine. Nužno je svođenje budžetskog deficita na svega 0,3 odsto, koji je već jednom, na zahtev sa iste adrese, skoro prepolovljen. Mora se smanjiti javna potrošnja, uvesti striktna kontrola rasta zarada pre svega u javnom sektoru, ući u bržu privatizaciju i ozbiljne strukturne reforme uz neminovni klizajući devizni kurs. Obuzdavanje inflacije se podrazumeva, ali stručnjaci ne veruju da je do kraja godine moguć njen mesečni rast od samo 0,4 odsto. U najkraćem, poruka je štednja, štednja i, opet, štednja, pre svega s aspekta države i njenih budžetskih obaveza i rashoda.
Šta dobijamo
Guverner Jelašić s pravom tvrdi da moraju 'da se ubrzaju strukturne reforme, prevashodno u velikim javnim preduzećima i grupi 70 velikih firmi koje su u posebnom programu restrukturiranja'. Bez ispunjenja navedenih zahteva, nema produženja aranžmana, nema više od 200 miliona novog kredita i nema otpisa 700 miliona dolara duga prema Pariskom klubu. Miroljub Labus valjano konstatuje kad kaže: 'Njih u osnovi brinu dve stvari, inflacija i platni bilans, a našu vladu brine zaposlenost i prestrukturiranje privrede, tako da su nam različiti prioriteti'.
Opora realnost u razgovoru sa predstavnicima MMF-a, pa čak i ono što bi se podrazumevalo pod ukupnom razvojnom filozofijom, nalažu da naši prioriteti budu manje važni od onih na koje ukazuje MMF. Socijalno će da boli, nije za sadašnju vladu politički profitabilno, ali će, ako se u taj proces ne uđe, kasnije biti još bolnije i još skuplje.
Z. Luković
