Izvor: Večernje novosti, 26.Jun.2016, 19:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Naši brokeri obrću 5,3 milijarde evra

Reporter “Novosti” na Beogradskoj berzi, jedinoj “pijaci” kapitala kod nas. Akcije 736 preduzeća i još 78 serija državnih obveznica. Trgovanje kapitalom elektronski i u potpunoj tišini “AKO hoćeš dobro da jedeš, treba da ulažeš u akcije. A, ako hoćeš mirno da spavaš, treba da ulažeš u državne papire.” Ovo pravilo važilo je za investitore na Beogradskoj berzi pre ravno stotinu godina, kada su se na berzi, između ostalog, kotirale akcije više od 140 >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << novčanih zavoda. Prostorijama Beogradske berze danas ne šetaju brokeri. Trgovanje nije ni nalik onima koje smo navikli da gledamo u stranim filmovima, sa mnoštvom trgovaca koji mašu rukama i izriču samo njima znane šifre za kupovinu i prodaju. To je postalo prošlost i u državama koje su berze izmislile. Ovde nema buke, galame. Trgovanje, koje traje od 9 sati izjutra, pa do 14 časova, obavlja se u tišini, elektronski. Bilo je tako i u danu kada smo saznali da velike svetske berze, pre svega ona u Londonu, dramatično reaguju na odluku građana Velike Britanije da napuste Evropsku uniju. Nalozi za kupovinu i prodaju našoj berzi stižu preko posebne elektronske platforme BELEX. Negde u ovom sistemu “sudaraju” se kupci i prodavci, njihove ponude i tražnje, želje i očekivanja. Kada se sretnu ista ponuda i tražnja - kupoprodaja se obavlja. Ostali nalozi čekaju neki drugi trenutak, kada će većina da pronađe “svoj par”. Pred Drugi svetski rat berzu je dnevno posećivalo više od stotinu ljudi, a danas u njenim iznajmljenim prostorijama, u zgradi poznatoj kao “SIV 3” na Novom Beogradu, radi ukupno 22 ljudi. Oni obezbeđuju funkcionisanje sistema za trgovanje i distribuciju informacija o trgovanju i preduzećima čijim akcijama se trguje. DOBRA EKONOMIJA NEMA dobre ekonomije ni u jednoj državi, bez jake berze. Ne postoji takav slučaj. Iako postoje slučajevi da pojedine nerazvijene države imaju dobro razvijene berze - ističe Siniša Krneta. Trguje se akcijama 736 preduzeća, ukupno vrednim 5,3 milijarde evra. Uz to, u trgovanju je još 78 serija obveznica koje je emitovala Republika Srbija. Kažu - berza je dobro organizovana pijaca. Bez tezgi, doduše. - Berza je višestrana anonimna pijaca na kojoj se razmenjuje vlasništvo nad hartijama od vrednosti - ukratko sažima suštinu Siniša Krneta, direktor Beogradske berze. - Ali, to u današnje vreme nije dovoljno. Želimo da berza postane i mesto na kome će kompanije pribavljati kapital prodajom svojih akcija, bez zaduživanja. A, da preduzeća koja još nisu akcionarska društva, izađu na berzu u želji da to postanu. Krneta ističe da su, generalno gledano, tržišta kapitala u jugoistočnoj Evropi u poslednjih nekoliko godina suočena sa izraženim problemom likvidnosti. - Pod likvidnošću se podrazumeva učestalost trgovine pojedinim akcijama - objašnjava Krneta. - Svim berzama u regionu svojstveno je da su nastale dekretom: napuštanjem jednog društvenog sistema i prelaskom u drugi, u tržišnu ekonomiju. Previdi su generalno nastali na vezi između berze i realne ekonomije pojedinačnih preduzeća. Te veze nigde nisu bile uspostavljene na odgovarajući način, osim možda u Poljskoj. Tamo se rast i razvoj pojedinačnih kompanija finansira ne putem zajmova, već kroz prikupljanje kapitala na tržištu. I ne, tu nije nužno reč o privatizaciji... KROZ ISTORIJU * PRIČA o Beogradskoj berzi počinje, zapravo, krajem 19. veka, kada je 1886. godine, Narodna skupština usvojila Zakon o javnim berzama, koji je proglasio i objavio tadašnji kralj Srbije Milan M. Obrenović. * BERZA je osnovana novembra 1894. godine, dve godine pre uspostavljanja, danas najpoznatijeg svetskog berzanskog indeksa “Dau Džons”. * OD tada, do danas, promenilo se sve - od prostorija ove berze, koja je nekada poslovala u zgradi današnjeg Etnografskog muzeja u centru Beograda, pa do imovine kojom se na berzi trguje. A kada se u Srbiji pomene berza, prva asocijacije upravo jeste privatizacija. Kroz berzansko tržište protutnjalo je više od 3.000 firmi. Ali, suštinski, nijedna privatizacija nije u pravom smislu te reči obavljena na Beogradskoj berzi. I gotovo nijedna kompanija na berzu nije izašla svojevoljno, a, kako Siniša Krneta navodi, slobodnog kapitala i te kako ima. - Rast svake pojedinačne kompanije vezan je za kreiranje i razvoj tržišta kapitala - ističe on. - Tako se kreira i nova zaposlenost, brišu se granice i domaći i strani kapital učestvuje u razvoju svake kompanije.

Nastavak na Večernje novosti...