Izvor: Blic, 11.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naša prosečna plata mala za visoke rate
Naša prosečna plata mala za visoke rate
Banke u Srbiji sve češće ističu povoljnosti dugoročnih stambenih kredita, a građani se sa tim 'povoljnostima' suoče tek kada krenu u avanturu zvanu kupovina stana na kredit i kada shvate da im samo za dobijanje kredita u startu treba minimum 15.000 evra, i to ako uzimaju kredit od 50.000 evra. Sledeće sa čime se kupci suočavaju jeste činjenica da će na zajam koji uzmu na kraju otplate vratiti skoro dvostruko više.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Dakle, važeće kamatne stope, procenat učešća ili depozita izgledaju samo kao marketinški trik koji prosečnog građanina ostavlja očajnim pred pokušajem da reši stambeni problem.
Beograđanin D.M. koji je nedavno uzeo kredit za stan od 50.000 evra kaže da je u startu (budući da nije imao žirante, a njih je sada sve teže i naći) na ime upisa hipoteke kao instrumenta obezbeđenja kredita morao da plati sudsku taksu od 50.000 dinara. Sledeći trošak koji je morao da izmiri jeste osiguranje stana od 3.000 dinara, a zatim da plati sudskog veštaka koji procenjuje vrednost stana, a to ga je koštalo dodatnih 8.000 dinara.
- Overu ugovora kod suda platio sam 20.000 dinara, a porez za prenos apsolutnih prava 2.500 evra. Budući da sam stan kupio preko agencije za nekretnine, njima sam platio tri odsto od vrednosti stana. Kada se tome doda i 10.000 evra učešća, dođe se do sume od oko 15.000 evra neophodnih za ulazak u kupovinu stana - dodaje D.M.
Tek tada slede troškovi banke, gde samo obrada kredita košta oko dva odsto od sume kredita.
Poređenjem računica iz banaka koje odobravaju dugoročne kredite za kupovinu stana, lako je zaključiti da su razlike ogromne iako početni uslovi u svakoj od njih izgledaju gotovo isti.
Sama efektivna kamata, koja zavisi od dužine otplate, kursa evra i drugih ekonomskih pokazatelja, kreće se od 8,53 do čak 11 odsto. Ta tri-četiri procenta izgledaju kao zanemarljiva razlika, ali ako ih pomnože sa 15 ili 20 godina otplate i svim ostalim uslovima, građani će shvatiti da umesto početnih, recimo, 50.000 evra, treba da otplate 90.000, a često i preko 100.000 evra. U zemljama zapadne Evrope najviša efektivna kamata je oko šest odsto, što je mnogo niže nego u Srbiji. HVB banka u Splitu nudi efektivnu stopu od 7,46 odsto, što je za oko dva odsto manje nego kod nas.
- Nemam stan, ali imam platu veću od prosečne u Srbiji. Uslovi za kreditiranje u jednoj banci činili su mi se povoljni i prihvatljivi za moj finansijski status. Kada su mi izveli konačan račun, shvatio sam da umesto 50.000, za koje mogu da kupim jedva jednosoban stan, treba da otplatim 91.000 evra. Nemam taj novac i čini mi se da ga ima veoma malo ljudi u Srbiji - komentariše Dragan iz Beograda.
U 'Folks banci' na iznos od 50.000 evra za kupovinu stana učešće i depozit iznose 20 odsto. Dakle, u startu je potrebno platiti 10.000 evra, ako se kredit otplaćuje na 20 godina.
Uslovi 'Rajfajzen banke' nisu mnogo drugačiji. Za jednako učešće i dužinu otplate, u HVB banci mesečna rata je 360 odnosno 335 evra, a efektivna kamata 9,63, tj. 8,53 odsto.
Što je dužina otplate stambenog kredita kraća, uslovi su povoljniji.
Iako se iz domaćih državnih institucija povremeno može čuti da će kamate na stambene kredite u Srbiji biti znatno smanjene, iz razgovora sa bankarima stiče se utisak da pad kamata u skorije vreme baš i nije izvestan. Bankari ocenjuju da su politički i ekonomski rizici ulaganja novca u Srbiji još veliki, pa se ubrzo ne očekuje pad kamatnih stopa. Milica Jeveričić - Radenka Marković
