Izvor: Blic, 13.Feb.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naša kost
Sećam se profesora na uglednom prekomorskom univerzitetu koji bi na početku semestra govorio o tome šta je svrha književnosti: "Književnost služi tome da i ljudi poput mene imaju lagodan posao, uspešnijim piscima služi kao izvor prihoda, izdavačima isto, nekome pojedincu dobro dođe da se razvije u vrsnog književnog kritičara, that’s it!"
Čemu onda služi Ministarstvo za dijasporu? Pa, da pripadnik neke stranke postane ministar za dijasporu, da drugi članovi partije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << postanu članovi njegovog kabineta, pomoćnici, da treći pišu putne naloge, četvrti da ih voze, dobro, a čemu služi dijaspora?! Da Ministarstvo za dijasporu ima polje rada, da iz budžeta dobije pare ne samo za odlične plate sviju zaposlenih nego i da deo kolača umešenog u siromašnoj matici prebaci našima u belom svetu: ministarstvo se upinje da van Srbije otvori što više škola na srpskom jeziku, sa našom veronaukom, ćirilicom, da se seme naše u moru tuđinskome ne zatre, da se pismena otaca naših sačuvaju na vjeki vjekov, sad su smislili da se barem pet poslaničkih mesta ustupi Srbima iz inostranstva i sl.
Onda ja napišem - iako znam da će onima od čije ljubopitljivosti i navike da kupuju novine živi takav tekst biti prst u oko! - kako ništa od toga država ne bi trebalo da čini, najpre zato što neiseljenim građanima duguje štošta, ali čak i kad bi bila prebogata, ne bi država trebalo da troši novac na očuvanje jezika, pisma, narodnih pesama, jer se jeziku ne može ni pomoći ni nauditi, a ako naši u inostranstvu žele da im porod srpski zbori, sami neka se za to postaraju!
Tako sam umovao, svaki put uvukav glavu u ramena čekajući da publika uzvrati kamenjem i drvljem. Većina je ovde na dijasporu osetljiva bezmalo kao kad se pomene Kosovo, koje isto ispade dijaspora, ali ima tu možda i nešto više od sentimenta: čitam kako je dijaspora nadmašila sebe, poslala je tri milijarde evra, sedamsto miliona evra više nego prethodne godine: "Što je najvažnije, te pare ne moramo da vraćamo, na primer Svetskoj banci ili MMF-u"", a, tu smo, znači, MMF i SB su tuđa kost, zelenaši maskirani u dobrotvore, a našima ne moramo ništa da vratimo!
Državi zaista dobro dođu tri milijarde, isto kao i rodbini koja ih bespovratno prima, to se masovno dobročinstvo stručno zove priliv, ali mi onda tu dijasporu koristimo, da ne kažem da je varamo, laskamo joj i podilazimo čekajući da nam se naše zlatne reči i naše skromne akcije isplate. To nije prema dijaspori lepo, drugo, ako država troši pare svih građana da pomogne Srbima napolju, ona nesrbe dovodi u neravnopravan položaj; isto važi i za Srbe u Srbiji koji vani nemaju nikog svoga i kojima odonud ne stiže ni pismo ni razglednica.
