Izvor: Blic, 08.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naruku režimu
Naruku režimu
BEOGRAD Najnovije sankcije koje će se prema odluci Saveta ministara EU primenjivati prema preduzećima u Srbiji nisu finansijske, već predstavljaju potpun trgovački emargo. Na crnoj listi će se naći sve firme, tako da se može reći da je primenjeno inkvizici- ono načelo da su svi krivi dok se ne dokaže da su nevini, a u Crnoj Gori i na Kosovu su svi nevini dok se ne dokaže da su krivi -ocenio je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Miroljub Labus, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << član G17.
Ova mera ne predstavlja korak napred u primeni selektivnih sankcija, već je deset koraka nazad, pa bi cinici mogli reći da bi bilo bolje da neke sankcije, poput zabrane letova JAT-a, nisu ni ukidane. Stavljanjem svih firmi iz Srbije na crnu listu nije kažnjen samo režim, već i opozicija i građani, a finansijsku štetu najnovijih sankcija za sada je teško izračunati rekao je Labus.
Demokratskim snagama iz Srbije, kako je istakao Labus, posle ovakvog neselektivnog kažnjavanja biće teško da nastave započeti kurs uspostavljanja veza sa međunarodnom zajednicom. To vodi ka još većoj izolaciji naše zemlje i praktično je učinjena usluga režimu.
Nemoguće je proceniti koliko će režimska preduzeća biti pogođena ovakvim sankcijama, jer većina njih ni do sada nije otvoreno sarađivala sa inostranim frimama, već preko posrednika i na crno, a od sada će i preduzeća koja su poslovala 'na belo' preći na ovakav način poslovanja sa stranim partnerima rekao je Labus, dodajući da je očigledno da je 'ovog puta primenjen štap u politici štapa i šargarepe koju EU vodi prema Srbiji'.
Miroljub Labus je upozorio da takva politika ide na ruku onima koji zagovaraju nezavisno Kosovo ili višegodišnji protektorat nad njim. Takođe, prema njegovim rečima, obećanja da će Srbija dobiti pomoć posle smene sadašnjeg režima imaju manji efekat od štete koju će građanima doneti pooštravanje trgovinskih sankcija.
Najvažnije je da narod shvati da postoji alternativa sadašnjoj vlasti i da izabere demokratsku vlast koja će se, između ostalog, izboriti i za to da Kosovo ostane u granicama Srbije smatra Labus. M.V. Izvoz lekova kojih nema
Govoreći o nepovoljnoj strukturi spoljnotrgov- inske razmene, Bra- nko Radulović, član G17, je naglasio da je neobjašnjivo da se među proizvodima koje naša zemlja naj- više izvozi nalaze i lekovi, i to oni kojih nema u apo- tekama. Niske carinske stope na uvoz robe široke po- trošnje, a pogotovo na automobile, doprinele su da se najviše deviza troši na nabavku ovih inostranih proizvoda. Čak 230 vrsta poreza
Građani u Srbiji plaćaju čak 230 različitih državnih dažbina i može se očekivati da će se i ubuduće nastaviti sa uvođenjem novih taksi i naknada, tako da će učešće javnih prihoda u društvenom proizvodu i dalje biti oko 55 odsto istakao je Dejan Popović, član G17. Prema njegovoj oceni, sadašnji sistem jvnih prihoda, kojem je posvećena tema broja najnovijeg Biltena G17, nestabilan je, što potvrđuje i činjenica da je samo Zakon o porezu na dohodak građana u poslednjih osam godina menjan 26 puta. Pored toga, on je skrojen tako da izdvajanja ne odgovaraju ekonomskoj snazi poreskih obveznika, a ujedno je i nepravična jer postoje brojni uzuzeci i amnestirani obveznici.
