Izvor: Politika, 25.Nov.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Narodna banka pomaže zaduženim građanima

Da bi dužnicima olakšala odlučivanje za otplaćivanje kredita, Narodna banka sačinila je nekoliko modela simulacije. – Građani treba sami da procene da li im se isplati da iskoriste dodatne opcije, ukazuje viceguverner Mira Erić. – Olakšice u otplati kredita spremno da ponudi još 20 banaka, ali su i povećale kamate na dinarske kredite

Olakšice u otplati kredita nisu nikakav poklon i zato građani koji su se zadužili moraju dobro da razmisle i izračunaju šta im >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se najviše isplati. To je poruka koja stiže iz Narodne banke Srbije.

Na šta sve građani moraju da obrate pažnju ako se odluče za neku od olakšica.

Najveće interesovanje će verovatno biti za produženje roka otplate kredita. Time se uvećava obaveza, ali je dobro da postoji i takva mogućnost za one koji imaju teškoće da trenutno redovno otplaćuju rate, kaže viceguverner NBS Mira Erić-Jović.

Da bi dužnicima olakšala odlučivanje, Narodna banka sačinila je nekoliko modela simulacije.

Onima koji žele da produže otplatu bez konverzije valute, iznos rate zavisiće od vremena koje je proteklo od početka otplate do trenutka kada se produžava. Pri tome treba imati u vidu, upozorila je Erić, da valutni rizik i dalje postoji. Ukoliko se produžava rok indeksiranom keš kreditu, mora biti konvertovan u dinarski.

Građani koji su uzeli kredit u stranoj valuti, a sada bi da ga „prebace” u dinarski moraju da računaju na ekvivalentnu kamatu za domaću valutu koja će godinama u otplati rasti.

Do sada su kamate bile oko 20 odsto, ali su, zavisno od banke, trenutno od 24 do 36 odsto. Inflacija je oko 10 odsto, pa prvo treba videti koju kamatu banka nudi za dinarsku pozajmicu.

– Niže kamate u ovoj godini nisu nužno podrazumevale jeftinije kredite – naglasila je viceguverner Erić. Pored kamatnog, veliki udeo imao je i valutni rizik. Samo u oktobru dinar je oslabio u odnosu na evro više od 10 odsto, dok je švajcarski franak ojačao čak više od 20 odsto.

Tokom ove godine znatno su se smanjile povoljnosti za one koji su se ranije zadužili u francima.

Odnos franak – evro 30. juna iznosio je 1,60 dok je 30. septembra bio 1,57, a 30. oktobra – 1,46, da bi 20. novembra bio 1,51.

Franak je za četiri meseca ojačao za sedam-osam odsto i kad se preračuna vidi se da za istu količinu švajcarca sada treba izdvojiti više evra. Ipak, dalja dugoročna kretanja je teško predvideti.

Na primeru prosečnog stambenog kredita od 35.000 evra indeksiranog u toj valuti i švajcarcima, koji je uzeo građanin sa mesečnom zaradom od 50.000 dinara, vidi se koliko se izmenila visina rate. Samo tokom oktobra rast rate kredita u švajcaricima bio je osam procentnih poena veći nego kod zajma u evrima, dok je tokom ove godine opterećenost zarade otplatom kredita bila gotovo identična.

Jedno je sigurno. Onima koji trenutno imaju novac isplati se prevremeno, makar i delimično, da otplate kredit, bez plaćanja penala. Naročito dugoročni stambeni zajam gde se u prvih deset godina otplate najveći deo rate odnosi na kamatu, a tek manji na osnovni dug. Istovremeno, uštedeće i trošak provizije jer banke zaračunavaju od 1,5 do tri odsto na iznos glavnice koji se vraća. Do sada je uslov za ranije vraćanje kredita bio da prođe bar pet godina.

NBS očekuje da banke obračunavaju fer kamate i marže na kredite koji se konvertuju u drugu valutu i nada se da pojedine banke neće primenjivati najnovije „paprene” kamate za klijente koji budu želeli da zamene kredite indeksirane u stranoj valuti u dinarske.

B. Dumić

[objavljeno: 26/11/2008]

Nastavak na Politika...