Izvor: Večernje novosti, 05.Okt.2014, 22:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Narod zadužili, a sebe udomili

SRBIJA je od 2000. godine do vlade naprednjaka promenila četiri ministra finansija i četiri guvernera, a većina njih koja je u toj deceniji brinula o državnom kontu sada je van zemlje ili na dobro plaćenim konsultantskim poslovima za razne međunarodne institucije.Kritike da su srpski budžet ostavili u lošem stanju (neki su čak dobili epitet „grobara ovdašnjih finansija“), a državne pozicije iskoristili kao odskočnu dasku za buduće dobro plaćene strane angažmane - odbacuju, i uglavnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << više ne žele da se pojavljuju u javnosti i komentarišu domaće ekonomske prilike.Ipak, neoboriva činjenica je da je Srbija tokom prve dekade ovog veka postala, kako to kaže ekonomista Mlađen Kovačević, narkomanski zavisna od priliva stranog kapitala, a valutni kurs je dugo bio više virtuelna nego realna veličina. Formirao se na neodrživim osnovama - preko novog, sve većeg zaduživanja u inostranstvu i prodaje preduzeća i imovine strancima. Osim održavanja nerealnog dinara, domaći ekonomisti nekadašnjim „gospodarima“ monetarne politike zameraju i gašenje četiri velike banke i otvaranje vrata širom za inostrane.Prvi čuvar srpske kase od demokratskih promena, Božidar Đelić, za 13 godina bavljenja politikom u Srbiji, uspeo da pređe put od tetkinog kauča, na kome je, prema sopstvenim rečima, spavao 2001, do pozamašne imovine i mesta izvršnog direktora investicione banke Lazard, koja raspolaže imovinom od čak 176 milijardi dolara.I Mlađan Dinkić, jedan od glavnih kreatora srpske ekonomske politike u protekloj deceniji, koji se potpisivao i kao guverner i kao ministar finansija, posle kraha na poslednjim republičkim izborima izabran je za savetnika u evropskoj centrali Zberbanke iz Rusije.PRIMER SLOVENIJE Za razliku od Srbije, Slovenija je početkom devedesetih prvo sanirala svoje poslovno bankarstvo, a kasnije je država pomagala da se ono uspešno razvija. Tek nakon desetak godina postepeno i vrlo blago omogućavala je formiranje filijala stranih banaka. Niz vrlo uglednih slovenačkih ekonomista smatra da je to doprinelo uspešnosti slovenačke tranzicije.U inostranstvu je već godinama i Radovan Jelašić, koji je čak šest godina bio „kapetan“ Narodne banke Srbije. On je direktor Erste banke u Mađarskoj. Njegova prethodnica, Kori Udovički, sada je ministar državne uprave i lokalne samouprave, dok se Jelašićev naslednik Dejan Šoškić vratio akademskoj karijeri i predaje na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.Bivša ministarka finansija Diana Dragutinović i dalje vodi računa o državnom novcu - kao viceguvernerka NBS, odnosno desna ruka sadašnje guvernerke Jorgovanke Tabaković.Nekadašnji premijer i ministar finansija Mirko Cvetković, kako kaže za „Novosti“, posle odlaska iz Nemanjine potpuno se povukao iz politike i radi na različitim razvojnim projektima. Trenutno za jednu međunarodnu finansijsku instituciju na projektima podrške razvoju privatnog sektora u zemljama u tranziciji. Naglašava da taj angažman nema nikakvih dodirnih tačaka sa Srbijom i negira da je srpske finansije ostavio u dramatičnom stanju.- Biće potrebno još dosta vremena pre nego što bude moguće da se objektivno i nepristrasno uporede period kada sam ja bio u vladi i ovaj sada. Ali, već sada je izvesno da tekuća ekonomska politika ne uspeva da se makar približi performansama koje je imala prethodna, a kamoli da preokrene negativne trendove - kaže Cvetković.U prilog tome navodi da je nivo javnog duga na kraju mandata njegove vlade iznosio 15,5 milijardi evra, a da je za poslednje dve godine povećan za skoro sedam milijardi, i sad je 22,4 milijarde evra. Tvrdi i da se nivo državnog deficita u prethodnom periodu kretao od 4 do 5 odsto BDP, a da će, prema procenama Fiskalnog saveta, ove godine dostići čak 8,5 odsto.KAKO JE RASTAO DUG Zanimljiva je anegdota na koju je jednom podsetio Mlađen Kovačević. Na savetovanju ekonomista krajem 2001. Miroljub Labus je izjavio: „Preostaje da rešimo problem malog duga prema Razvojnoj banci Saveta Evrope i da nakon dva ili tri pregovora regulišemo pitanje duga prema Londonskom klubu. Time će biti ostvaren cilj koji smo postavili, a to je da dug (SR Jugoslavije) smanjimo sa oko 12 milijardi na oko sedam milijardi dolara“. Na Labusovu i opštu žalost, posle ostvarenih sporazuma i otpisa najvećeg dela dugova, taj dug je krajem 2004. dostigao gotovo 14 milijardi dolara!- Optimista sam, pa se nadam da nije daleko trenutak kada će se trendovi preokrenuti. Na tome rade kvalitetni ljudi u Vladi. Informišući se preko medija vidim da ni građani nisu toliko nezadovoljni kao što su bili ranije. To je svakako dostignuće, jer je cilj politike ne samo da ostvari dobre ekonomske rezultate, već i da ljude učini srećnim - kaže nam Cvetković.Za profesora Filozofskog fakulteta, ekonomistu dr Miodraga Zeca, stvari i sa ekonomijom, i sa monetarnom politikom, i sa društvom u celini loše stoje već pet decenija i ne vidi se boljitak. Društvo, objašnjava, ne može da obezbedi dovoljnu akumulaciju da bi investicijama omogućilo novo zapošljavanje:- Još od sredine šezdesetih kreira se deficit i manjak. To je rešeno tako što su ljudi masovno dobili pasoše i odlazili da rade u inostranstvo, pa su doznakama popunjavali ono što je sistem gutao. To je počelo da jenjava sedamdesetih, a čim nema para u kući, počinju svađe. Tako su krenuli politički sukobi u zemlji.Poslednju deceniju Titove vlasti obeležilo je ogromno zaduživanje napolju, a kad je, kako kaže Zec, umro „glavni žirant“, i kreditni priliv je presušio. Devedesetih se sistem potpuno raspao. Posle 2000. živelo se od otpisa dugova i uzimanja novih kredita.- Država je sve više ličila na bolesnika koji ima pantljičaru: sve više jede, a sve je mršaviji i sve mu više treba. Mi živimo već dugo u društvu sa sistemskim deficitom. Monetarne vlasti su od petooktobarskih promena imale izbor, ali su samo stvorile uslove da kreditori zarade. Loše su radile pozajmljujući novac da bi sačuvale vrednost dinara - objašnjava Zec.I tako, mic po mic, došlo se do sadašnjeg, velikog problema. Kako kaže Zec, društvo više ne može da obezbedi nivo penzija, pa se poseže za stečenim pravima penzionera. Po njemu, penzije je trebalo zamrznuti ili oporezovati dohodak ili dobit, a ne linearno ih smanjivati.Vladimir Goati iz „Transparentnosti Srbija“ ne slaže se baš sasvim s time.- Već deceniju i po sve vlade su, manje-više, ponavljale istu matricu: želja da se popravi stanje srpske privrede i finansija, uništenih ratovima i sankcijama, ostala je samo na rečima. Svi su vikali „o-ruk“, ali niko nije bio spreman da se uhvati ukoštac sa otpuštanjima, ogromnom administracijom, smanjenjem plata i penzija, koju ne bi mogla da podnese ni trostruko veća država. Mislim da je velika verovatnoća da pored toga što viče „hop“, Vučićeva vlada biti prva koja će zaista i skočiti - kaže Goati.Komentarišući da li ima i kakve odgovornosti za one koji su državne finansije doveli do ovako niskog nivoa da se poseže za radikalnim rezovima, Goati odgovara da osim gubitka na izborima druge kazne ne može ni biti.Izuzev verbalno, niko bivše funkcionere nije i neće pozvati na neku drugu vrstu odgovornosti.

Nastavak na Večernje novosti...