Izvor: Politika, 22.Avg.2011, 23:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Napunićemo budžet

Ministarstvo finansija priprema mere kojima će se poboljšati sistem naplate poreza i doprinosa, najavljuje Dušan Nikezić, državni sekretar

Činjenica je da postoji problem u naplati doprinosa i poreza na dodatu vrednost i zbog toga Ministarstvo finansija priprema sistemske mere koje će uskoro predložiti vladi kako bi se poboljšao sistem ubiranja tog poreza. Ovo je u razgovoru za „Politiku” najavio Dušan Nikezić, državni sekretar u Ministarstvu finansija. Prema podacima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Poreske uprave u ovom trenutku se knjiži 230 milijardi dinara nenaplaćenih doprinosa. Taj se dug mora uzeti sa rezervom, jer dobar deo te sume predstavljaju dugovi preduzeća koja su u stečaju ili su u postupku prodaje, pa je ta potraživanja teško naplatiti. A kada je o naplati PDV-a reč, naš sagovornik najavljuje češće kontrole.

– Pad prihoda je neznatan. Uočen je prevashodno kod PDV-a, što je delimično posledica pada tražnje, a delimično i zbog povećanja povraćaja PDV-a usled većeg rasta izvoza od planiranog. Što se rashoda tiče, oni su takođe nešto niži od planiranih – kaže naš sagovornik i mogućnost povećanja poreza isključuje i za ovu i za sledeću godinu.

Nikezić nije zabrinut što je minus u republičkoj kasi za sedam meseci dostigao 87 milijardi dinara. Do kraja godine on ne može da bude veći od 120 milijardi dinara.

– Deficit je u skladu sa planom, jer se posmatra na konsolidovanom nivou države. Odnosno, tu su uračunate i lokalne kase i fondovi. Dakle, planirani minus cele države za ovu godinu iznosi 140 milijardi dinara, odnosno 4,1 odsto bruto domaćeg proizvoda. Za svaki mesec pojedinačno imamo plan o očekivanim prihodima i rashodima. U prvih šest meseci na konsolidovanom nivou ostvaren je deficit od 70 milijardi dinara, što je u skladu sa planiranim iznosima, tako da trenutno nema naznaka da će biti ugroženo fiskalno pravilo u Zakonu o budžetskom sistemu o visini deficita – uveren je Nikezić.

Kako će se pokriti jaz u republičkoj kasi od oko 10 milijardi dinara koji će se od oktobra javiti zbog primene Zakona o finansiranju lokanih samouprava, naš sagovornik objašnjava da će se razlika nadomestiti jesenjim prekrajanjem državne kase, odnosno rebalansom. S obzirom na to da je oko 80 odsto rashoda zakonom „zakucano”, pitali smo ga gde će se naći prostor za uštedu.

– Rebalans ćemo uskladiti sa predstavnicima misije Međunarodnog monetarnog fonda. Nije uputno da o tome govorimo pre nego što sa njima porazgovaramo. U svakom slučaju, postoji jasan plan na koji će se način fiskalni deficit održati na planiranom nivou. Ne postoji ideja da se od MMF-a traži povećanje minusa u kasi, pogotovo ako se ima u vidu da je visina deficita naša zakonska obaveza – kaže Nikezić i dodaje da oktobarska povišica takođe predstavlja zakonsku obavezu i da se ne dovodi u pitanje njena realizacija, jer su sredstva za tu namenu već obezbeđena u budžetu.

Nikezić dodaje i to da su neutemeljene ocene nekih ekonomista da je Srbija već u drugom talasu krize, a da toga nije ni svesna.

Na sastanku s premijerom, koji je održan odmah nakon dramatičnih događanja na svetskim berzama, istaknuto je da još nema indikacija da se kriza javnog duga prelila na Srbiju, ali je neophodno detaljno pratiti kretanja na domaćem i međunarodnom tržištu kako bi se pravovremeno i adekvatno reagovalo, kaže naš sagovornik. Uprkos upozorenjima stručnjaka da prihodi od poreza padaju, kao i da su realne zarade i promet u trgovini na malo na silaznoj putanji, Nikezić ne misli da još uvek ima osnova da se procena ekonomskog rasta za ovu godinu smanji. Inače, očekuje se da rast bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini dostigne tri odsto.

– Za sada nema dovoljno podataka za tako nešto. U prvom tromesečju rast BDP-a je bio iznad prosečnog, dok je u drugom kvartalu usporio i bio nešto malo ispod očekivane vrednosti. Ali, zasad se nalazimo u planiranim okvirima – smatra Nikezić.

Prema njegovim rečima, u vladi se nije razmišljalo da se od MMF-a, zbog spoljnih rizika, zatraži neka druga vrsta aranžmana umesto programa iz predostrožnosti, jer je reč o paketu koji se nudi zemljama u kojima su spoljni rizici mali ili ih nema. Naš sagovornik smatra da trenutno nema indikatora koji bi ukazivali na to da Srbiji preti drugi talas krize. Zbog toga srpski pregovarački tim od MMF-a neće tražiti neku drugu vrstu aranžmana.

Anica Telesković

objavljeno: 23.08.2011.

Nastavak na Politika...

SEEbiz.eu: Nikezić: Kriza nam još nije stigla