Izvor: Blic, 01.Nov.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Napad“ na milijardu evra
Bankari očekuju da bi u naredne dve-tri nedelje u banke u Srbiji kroz štednju mogle da se sliju 1,2 milijarde evra. U stvari, oko dve trećine te sume ili oko 800 miliona evra već se nalazi u bankama, u obliku oročenih depozita kojima ovih dana ističe oročenje, i na bankama je da „ne dozvole" da ih građani podignu.
Preostalih 400 miliona evra je suma za koju se nadaju da će je građani vratiti u banke pošto su prethodnih nekoliko nedelja iz njih uzeli oko 600 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << evra. I „neutralni posmatrači" smatraju da će navala na banke prestati. Glavni razlog za to vide u odluci države da garantuje uloge do 50.000 evra, kao i u Nedelji štednje kad se visokim kamatama građani dodatno stimulišu da ostave novac u bankama.
I banke i građani su malo odahnuli jer je poslednjih desetak dana znatno smanjeno povlačenje štednih uloga iz banaka. Bankari, međutim, i dalje imaju probleme jer je zbog Nedelje štednje došao momenat kad se moraju izboriti za nove depozite, ali i za zadržavanje štednje kojoj ističe oročenje.
Od ukupno 5,3 milijarde evra, građani su iz banaka u Srbiji povukli oko 600 miliona evra ili oko 12 odsto ukupne štednje.
Živojin Savić, direktor za poslove sa stanovništvom u „Komercijalnoj banci", kaže da to nije zanemarljivo, ali tvrdi da bi situacija uskoro mogla da se poboljša.
„Očekujem da se u banke vrati oko 80 odsto ili između 400 i 450 miliona evra povučene ušteđevine. Razlog je državna garancija depozita do 50.000 evra, čiji bi izostanak sigurno značio dalje povlačenje štednje, i to u većoj meri nego do sada. Takođe, dobro je što imamo Nedelju štednje koja će zahvaljujući stimulativnim kamatama povratiti mnoge povučene uloge, ali i aktivirati nove", rekao je Savić.
Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora „Hipo Alpe-Adrija banke", kaže da se u Nedelji štednje „napada" 700 do 800 miliona evra, čije oročenje ističe u tih nekoliko dana. „Građani tada moraju da imaju poverenje u banke da bi nastavili da štede", ističe Čupić.
Na pitanje da li je štednja u bankama u Srbiji sigurna, on kaže da je naš bankarski sistem koncipiran tako da više od 30 odsto novca stoji u Narodnoj banci Srbije. „Mi imamo više novca u NBS nego što imamo štednje. Teoretski, kada bi u banku došli svi deponenti odjednom i tražili uloge, banka bi mogla ceo repo portfelj da proda Narodnoj banci, kupi devize od njih i isplati klijente", rekao je Čupić.
Za razliku od srpskih štediša, susedi su smireniji, tvrde u „Komercijalnoj banci". „Povlačenje novca u regionu je manje s obzirom na to da oni imaju stabilniju valutu, a i većina zemalja je osigurala ukupne depozite građana", kaže Savić.
Smiljan Bule iz varaždinske „Vaba banke" kaže da u Hrvatskoj nije bilo znatnijeg odliva sredstava i da će tako ostati. „Razlog je nova mera Vlade Republike Hrvatske kojom država garantuje do 400.000 kuna depozita (oko 56.000 evra), a što obuhvata čak 92 odsto ukupnih depozita građana u Hrvatskoj", kazao je Bule.
Slično je i u Austriji, Sloveniji i Nemačkoj, koje garantuju celokupne uloge svojim građanima.
Njihove vlade su odlučile da garantuju celokupan ulog građana u bankama, kako bi se zaštitile od odlivanja novca u „komšiluk". „U tim zemljama je dozvoljeno prelivanje novca, što znači da Slovenci mogu da štede u Austriji, a Austrijanci u susednoj Nemačkoj", kazao je Savić.
Jelašić: Mediji efikasni u sejanju panike
Guverner NBS Radovan Jelašić, na Savetovanju o budućnosti finansijskih tržišta u srednjoj i jugoistočnoj Evropi u Sarajevu, rekao je da dolazi vreme koje se može opisati izrekom: „Koliko para, toliko muzike". Drugim rečima - ubuduće će domaća štednja imati presudan udeo u finansiranju privrede i građana.
„Upravo zbog toga, moraće da se uloži još više napora da bi se održao stabilan finansijski sektor i da se poverenje građana u banke značajno poveća, što je veliki izazov imajući u vidu našu blisku prošlost i efikasnost medija da stvaraju nepotrebnu paniku.
Iako su centralni bankari plaćeni da budu zabrinuti, ovoga puta, nažalost, za to imamo dobrih razloga. To što sam ja zabrinut, sa mojih 40 godina, možda i nije toliko važno, koliko je uznemiravajuća činjenica da su mnogo zabrinuti i ugledni centralni bankari sa 60 i više godina, a oni su već prošli sito i rešeto", rekao je Jelašić.
