Izvor: B92, 08.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Namirnicama rastu cene
Beograd -- Proizvođači mesa otkazali današnji sastanak o cenama mesa i mesnih proizvoda, regulacija cena prepuštena ponudi i potražnji.
Oni očekuju da će tržište regulisati cenu mesa i da će ona u narednom periodu još porasti. I mesari i ekonomski analitičari smatraju da država intervencijom iz robnih rezervi neće dati rezultate jer su zalihe male.
Vlasnik klanice "Matijević" Petar Matijević za B92 kaže da su se mesari usaglasili da cenu ne određuju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na zajedničkim sastancima, već da je reguliše tržište i zakon ponude i potražnje:
"Potražnja na tržištu žive stoke ima, ali nema ponude. Cene mesa su već otišle za 10 posto i mi očekujemo još jedno veliko poskupljenje jer živa vaga je danas 120 dinara i nema je dovoljno", kaže on.
"Rast cena se ne može zaustaviti nikakvim administrativnim merama. To je trebalo raditi ranije, stvarati robne rezreve i intervenisati na vreme a ne sada gasiti vatru kada se požar već rasplamsao. Mislim da tu može jedino tržište da odreaguje – cena će spasti kada se smanji potražnja mesa, ali za sada nema takvih izgleda", dodaje Matijević.
Kako bi suzbila rast cena, država bi već trebalo da krene sa intervencijama iz robnih rezervi.
Međutim, mesari smatraju da će taj potez biti bez većeg efekta jer, prema rečima Petra Matijevića, stiže kasno:
"To je više psihološka najava jer država u robnim rezervama nema ništa. Ona je otkupila nekih 10.000 tovljenika iz Šapca, onda kada su bili protesti, to su masne svinje i mislim da ta količina nije ništa. Mi ćemo pustiti tržište da reaguje jer mi moramo obezbediti dovoljne količine proizvoda u prodavnicama a cene će biti kakve budu. Ako je živa vaga 120 dinara uvek se formirala cena buta puta tri + PDV, znači 360 i + PDV na meso od osam posto, to se lako izračuna. To je osnovni reper i sve druge cene mesa se formiraju na osnovu cene svinjskog buta".
Sa stavom mesara slaže se i ekonomski analitičar Miroslav Porkopijević:
"Te robne rezerve mogu da, recimo, zadrže cene tokom 2-3 nedelje i onda je gotovo jer nema tih količina roba na zalihama koje bi država mogla da iznese. Kada bi to moglo da bude beskrajno, država bi mogla da stalno drži cenu na niskom nivou. Prema tome to će biti krajnje kratkoročna mera koja neće ozbiljnije da utiče na situaciju na tržištu"
On kaže da na rast cena utiču tri strane: država, Narodna banka i berza. Berza trentuno miruje i nije u stanju da povuče veću količinu dinara, dok Narodna banka nema dobre karte u rukama i sada bi mogla da povuče samo jako restriktivne mere, smatra Miroslav Prokopiejvić.
Neki od proizvođača već su korigovali cene. Industrija mesa Neoplanta iz Novog Sada povećala je cene svinjskog, goveđeg i pilećeg mesa u proseku 10 odsto, pre svega zbog poskupljenja stočne hrane i energenata.
Država interveniše brašnom
Načelnik Odeljenja za cene i zaštitu potrošača u Ministarstvu trgovine Mladen Radović objasnio je da će država intervenisati pozajmicama brašna i pšenice direktno pekarima i mlinarima, a to bi trebalo da pomogne da korekcije cena budu manje.
Radović kaže da je jedan od argumenata da cena hleba ostane na sadašnjem nivou to što se hleb i dalje pravi od brašna pšenice iz roda od prethodne godine. Ipak, on priznaje da su troškovi proizvodnje hleba povećani. "Mislim, pre svega, na električnu energiju i gas, pa postoje realni razlozi za korekciju cena hleba, ali nikako ne odmah i ne u najavljenom procentu", kaže on.
Kada je reč o cenama ulja i biljnih masti, iz fabrike Vital iz Vrbasa najavljeno je da se za sada neće povećavati cene proizvoda.
Predstavnica te kompanije za medije Dragana Sladojević rekla je da se trenutno razmatra stanje na tržištu i da će nivo novih cena, ako ih bude, biti poznat krajem ove ili početkom naredne nedelje.
"Održaćemo planiranu inflaciju"
Guverner NBS Radovan Jelašić kaže da je zbog poskupljenja cena osnovnih namirnica i poljoprivrednih proizvoda pitanje da li će se inflacija održati na 6,5 odsto. "Zabrinuti smo jer smo za cilj postavili postizanje i održanje stabilnosti cena. Mislimo da bi bilo važno da, pored mera koje je NBS najavio i koje će sprovesti u avgustu, važno postići cilj od 6,5 odsto, a već danas ćemo raditi na paketu mera", kaže on.
Jelašić misli da se olako barata brojevima kada je reč o inflaciji. "Inflacija je opasna droga i, ako se taj cilj premašuje i za jedan odsto, automatski će ljudi imati jedan odsto manji porast realnih zarada, a to se odnosi i na penzionere i sve one koji su na najnižoj lestvici primanja", kaže guverner Narodne banke Srbije za RTS.
Neki ekonomisti predviđali su da bi zbog najavljenih poskupljenja inflacija na kraju mogla biti veća od planiranih 6,5 odsto.
.jpg)
