Izvor: Blic, 01.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Namirenje dugova iz prodajne cene
Tender za Rudarsko-topioničarski basen „Bor" ove nedelje ulazi u pretfinalnu fazu. Lista potencijalnih aspiranata za RTB zaključuje se, naime, 6. oktobra, a onda svi oni koji do ovog datuma otkupe tendersku dokumentaciju imaju pravo da uđu u finalnu fazu: kandiduju se sa obavezujućim ponudama do 22. novembra.
U odbrojavanju do stizanja novog vlasnika RTB, tipovanju da li će pobedu odneti ruski oligarh Oleg Deripaska ili „Ist point" Zorana Drakulića, da li će prodajna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << cena sa početnih 340 miliona dolara otići za desetak miliona ili stotinu i nekoliko stotina naviše, otvorile su se i dileme oko dugova ovog preduzeća koji padaju na teret države, kao i vrednosti nalazišta rude.
Procenu vrednosti RTB „Bor" uradila je kompanija „Deloit" i ona obuhvata imovinu i zemljište delova Rudnika bakra Bor, Rudnika bakra Majdanpek i Topionice sa rafinacijom.
- Mora se naglasiti da se ne prodaje rudno bogatstvo, već samo imovina i oprema koja se koristi za eksploataciju - objasnio je za „Blic" Vlada Poznanić iz konsultantske kuće „Deloit". Inače, samo pravo na eksploataciju novom vlasniku trebalo bi da prenese država i ono nije bilo predmet procene. Poznanić je objasnio da će budući vlasnik registrovati novu firmu sa sadašnjom imovinom RTB-a, dok će država dugove morati da vrati iz novca koji bude dobila prodajom imovine kompanije.
Iako, ne postoji tačan podatak koliki su dugovi RTB-a, između ostalog i zbog sudskih sporova koji se vode sa poveriocima, procenjuje se da oni iznose oko 500 miliona evra. Najviše se duguje državi, odnosno državnim preduzećima: približno oko 359 miliona evra. Dakle, može se zaključiti da će država od prodaje moći da izmiri dugove RTB prema drugim preduzećima, ali bi sama mogla ostati kratka za više desetina miliona evra svojih potraživanja, sem da prodajna cena nadmaši pola milijarde dolara.
Iako tenderski uslovi predviđaju 180 miliona investicija, one će, gotovo sigurno, morati da budu veće ako se želi jeftinija proizvodnja.
- Proizvodni troškovi, po pravilu, ne bi trebalo da nadmaše 1.500 dolara po toni, ali do sada je vađenje koštalo oko 3.000 dolara za tonu. Ovako visokoj ceni doprinosi zastarela oprema. Iako je uobičajen radni vek nekih mašina oko sedam godina, u RTB-u imate mašine stare i po trideset godina - kaže Zoran Petković, bivši dekan Rudarsko-geološkog fakulteta i dugogodišnji inženjer u RTB-u. Prema njegovim rečima, budući vlasnik će samo u proizvodnju morati da investira preko 300 miliona dolara, ali će, u svakom slučaju, investicije doneti profit vlasniku.
Petković je, inače, i jedan od tvoraca studije o vrednosti RTB-a, koja je rađena u saradnji desetak domaćih stručnjaka, a prema kojoj RTB „Bor" vredi oko 1,3 milijarde dolara.
Prema toj studiji, postojeće istražene geološke rudne rezerve u ležištima RTB „Bor" obezbeđuju proizvodnju bakra u Srbiji do 2053. godine, sa donjom granicom profita od 7,1 milijardu dolara.
Jedan od stručnjaka i poznavalaca prilika iz RTB-a ocenio je za „Blic" da će budući vlasnik tog preduzeća imati 100 odsto zarade na svaku tonu proizvedenog bakra.
Povraćaj za osam godina
Ako se uzme u obzir procena ekonomskih stručnjaka u svetu da cena bakra u narednih deset godina neće pasti ispod 5.000 dolara po toni i kvalitetnom proizvodnjom, gde cena proizvedene tone bakra ne prelazi 2.500 dolara profita, zarada će biti stoprocentna. Ulaganje budućeg vlasnika, vratilo bi se za najviše osam godina.
