Izvor: S media, 03.Feb.2011, 13:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Namet srednjem sloju
Porez na godišnji prihod građana, a koji će ove godine platiti svi oni koji imaju preko 1,7 miliona dinara bruto prihod imaju obavezu da do 15. aprila podnesu prijave nadležnoj filijali Poreske uprave Srbije.
Nažalost, zakon, uprkos brojnim najavama, nije menjan, pa se ni ove godine ne očekuje da država od ovog poreskog oblika značajnije prihoduje. Naime, do sada je bila praksa da ovu vrstu nameta plaća svega jedan odsto građana koji u Srbiji primaju platu. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Broj milionera u Srbiji jeste, iako je vreme krize, povećan za više od 2.500, ali krajnje neobično deluje podatak da je rekorder po primanjima - generalni direktor sa opštine Savski venac, koji je u 2009. godini prihodovao 84,5 miliona dinara i, zbog toga, platio porez od oko 12 miliona dinara. Još čudnije je to što legalnih milionera nema na opštinama poput Novog Beograda ili Surčina, a koje već godinama „vuku“ prosek čak na nivou Republike.
VILE
DA su oni najbogatiji, zapravo, imuni od ozbiljnijih zahvatanja države govori i podatak da je porez na imovinu u Srbiji uglavnom naplaćivan od onih koji imaju nekretnine vredne do 60.000 evra. Takvih je, među obveznicima ove vrste nameta, čak 99,7 odsto.
Novi zakon uznemirio vlasnike nekretnina
Sam limit, a koji je ove godine utvrđen na bazi sabiranja trostrukog republičkog godišnjeg prihoda na nivou Republike utvrđen je tako da, navodno, zaštiti srednji sloj i utiče da ovaj „ekstra“ namet na zarade plaćaju zaista oni koji „ekstra“ i prihoduju.
Ali, opet, ovaj porez plaćaju isključivo građani, pa je vlasnicima firmi apsolutno omogućeno da svaki dinar svog profita knjiže kao prihod firme. Milioni, tako, nisu uplaćeni na njihovo ime, nego na ime kompanije, zbog čega se, zapravo, iz liste onih koji plaćaju porez na godišnji prihod građana zapravo ništa i ne može saznati o stvarnim prihodima najbogatijih pojedinaca.
Biznismeni, istina, plaćaju porez na dobit svojih firmi, ali se i ovaj namet, kada se obračunaju sve olakšice, svodi sa stvarnih deset na realnih pet odsto prihoda. Ovaj porez ne plaća ni većina menadžera, sportista i estradnih umetnika, a koji su kao mesto boravka prijavili zemlje u kojima imaju veći deo svojih poslova ili u neki od poreskih rajeva.
