Izvor: Blic, 11.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nameštaju „Galeniku“ tajkunima?
Kako ističe naš sagovornik, blizak farmaceutskoj industriji, korekcija cena se ne može objasniti jačanjem kursa dinara i pojeftinjenjem lekova u okruženju. „Čini se da je u pitanju nešto ozbiljnije, a to je priprema terena za privatizaciju ’Galenike’. Niža cena lekova sigurno će negativno uticati na prodajnu vrednost te fabrike, time će se smanjiti privatizacioni prihod države, ali će se učiniti uslugu novom vlasniku", tvrdi sagovornik „Novca".
I >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u „Galenici" sumnjaju da se takvim potezom namerava obezvrediti njihova fabrika, ali ne žele da ulaze u te špekulacije. „U najmanju ruku, reč je o populizmu. Ne postoji ekonomski argument za nove cene lekova. Niže cene se opravdavaju kursnim razlikama i nižim cenama lekova u regionu, ali to je samo dimna zavesa. Reč je populističkoj meri kojom se pokušava napraviti balans sa poskupljenjem struje od deset odsto i nedavnog prosečnog poskupljenja komunalnih usluga i grejanja za osam odsto", kaže za „Novac" Aleksandar Pravdić, generalni direktor „Galenike" (visoki funkcioner DSS-a).
Pravdić dodaje da će takva odluka do kraja godine „Galeniku" koštati oko tri miliona evra, čitavu domaću farmaceutsku industriju oko 15 miliona evra, a da će dugoročne posledice biti mnogo teže.
U firmama koje se bave procenom vrednosti preduzeća ne spore da bi niža cena lekova mogla uticati na cenu firme u privatizaciji.
Snižavanje cena lekova automatski se odražava na profit kompanije. U tom slučaju, budući kupac će sigurno ukalkulisati manji prihod i vrednovati firmu na drugačiji način, smatraju u investiciono-konsultantskoj firmi „Citadel". Konsultanti kažu da kupac najviše gleda koliko firma zarađuje, ali i koliko će biti profitabilna u narednih pet do 15 godina, a to može da zavisi od cene neke robe.
S druge strane, bivši ministar zdravlja u Sloveniji Dušan Keber, koga je takođe kao konsultanta poslednjih godina često angažovala naša vlada, smatra da na cenu „Galenike" nikako ne može uticati snižavanje cena lekova. „Dobro informisani kupac zna da je taj proces neminovan i da se događa u celom svetu. Čak ne bi ni bilo dobro ako bi neko kupio ’Galeniku’ samo zbog spekulacije da će građani Srbije i dalje kupovati skupe lekove", kazao je Keber za „Novac". Cena „Galenike" zavisi od njenih prihoda, stanja infrastrukture i visine potrebnih ulaganja, zaključuje naš sagovornik.
Privatizacija kao lek
Detalji oko prodaje „Galenike" još nisu poznati, a trenutno je neizvesno i kad će biti objavljen tender za njenu privatizaciju. Sudeći po izjavama iz Ministarstva ekonomije, zemunska fabrika bi novog vlasnika trebalo da dobije naredne godine. Vrednost „Galenike" se u poslednje vreme, bar po medijima, procenjivala na čak 600 miliona evra, mada je „Hemofarm" sa znatno većim učešćem na tržištu prodat za 485 miliona. Planirano je takođe da država proda 80 odsto kapitala, dok će ostatak dobiti građani i zaposleni u novcu.
Kako, međutim, saznaje „Novac" iz nezvaničnih izvora, i pored nekoliko meseci stare priče da „Galeniku" merkaju farmaceutski giganti sa zapada, interes za zemunsku fabriku pokazuju, mada ga javnosti ne objavljuju, neki veliki domaći igrači. Pre svih „Jugohemija" koja je u vlasništvu „Delta holdinga", odnosno Miroslava Miškovića. „Jugohemija" već ima veliko učešće u snabdevanju državnih apoteka lekovima. Zbog toga je, sad već javno, iskazala nameru da kupi „Apotekarsku ustanovu Beograd". Tada bi u tom lancu jedino nedostajala proizvodnja, a „Galenika" po (znatno) sniženoj ceni uopšte ne bi bila loša prilika, naprotiv - kaže izvor „Novca".
Tako bi, razvija svoju tezu naš sagovornik, dolaženjem lanca državnih apoteka u ruke nekog domaćeg tajkuna, posebno onoga koji ima i pogone za proizvodnju lekova, posredno ili neposredno, monopol ušao na velika vrata i u maloprodaju lekova.
S druge strane, kao dokaz da neće završiti u Miškovićevim rukama, u Beogradskim apotekama su nedavno izneli podatak da je „Deltina" „Jugohemija" tek treća na listi dobavljača. „U prvih šest meseci ove godine nabavili smo lekova, medicinskih sredstava i sredstava opšte namene u vrednosti od blizu tri milijarde dinara", kažu u toj firmi. Oni su kao dokaz izneli učešće svih pojedinačnih dobavljača u prometu „Apotekarske ustanove". Tako se navodi da je na listi prvi „Velefarm" sa 27,5 odsto, zatim „Farmanova" sa nešto manje od 20 i tek onda „Jugohemija" sa 18 odsto učešća u snabdevanju.
Industrija od pola milijarde evra
Nesporno je da farmaceutska industrija privlači pažnju s obzirom na to da domaća industrija lekova godišnje obrne oko 450 miliona evra. „Galenika" je, recimo, prošle godine ostvarila neto dobit od 950 miliona dinara, što je za celih 60 odsto više nego 2006. godine.
Pripadnici farmaceutske industrije tvrde da bi rezultati sigurno bili bolji da srpsko tržište lekova, u poređenju sa drugim zemljama, nije toliko otvoreno. Prema podacima Privredne komore Srbije, izvoz lekova iz Srbije se kontinuirno povećava, ali znatno sporije nego uvoz, koji je od 2000. godine godišnje rastao i po 50 odsto. Uvoz lekova je, recimo, pre osam godina bio nešto veći od 50 miliona dolara, a prošle godine je iznosio skoro 450 miliona dolara. Istovremeno je prošlogodišnji izvoz bio nepunih 145 miliona dolara. „Kako tumačiti ovoliki porast uvoza lekova. Da li vlada epidemija neke specifične bolesti. Ima li nas iznenada 20 miliona", pitaju se domaći proizvođači lekova.
Proizvođači ne spore da je konkurencija zdrava, ali tvrde da jačanje uvoza i činjenica da za svaki proizveden lek u Srbiji postoji jedna ili dve paralele, ugrožava domaću industriju. „Jedna od taktika uvoznika je da odaberu desetak ili više naših proizvoda koji se najviše prodaju i da ih onda ’napadaju’ svojim proizvodima i damping cenama. Iako je damping teško dokazati, u više navrata se dokazivalo da su cene određenih proizvoda koji se nude u Srbiji značajno niže od cena u domicilnim zemljama", tvrde poznavaoci.
Trenutno su cene lekova u Srbiji na nivou od 42 odsto cena u Sloveniji, Hrvatskoj i Italiji, a cilj je da se sa rastom standarda, postepeno dovedu do 80 odsto.
Praktično, cena „diklofenaka" i „ibuprofena" je u Srbiji upola niža od nego u referentnim zemljama, dok je cena „raptena" i „amtadona" niža za dve trećine. „Dijazepam" je u regionu skuplji više od četiri puta, a vitamin B1 čak šest puta.
Srpski proizvođači, tvrde, ne traže da Srbija zabrani uvoza lekova. Neophodno je da se usaglase Ministarstvo zdravlja i druge nadležne institucije, što bi doprinelo ujednačavanju trgovinske politike između zemalja regiona. Tu se, pre svega, misli na Sloveniju čiji se lekovi u Srbiji jako dobro prodaju, dok je istovremeno lek iz Srbije u Sloveniju izvesti skoro nemoguće.
Tačnije, izvoz lekova je načelno moguć, ali Slovenci konstantno uvećavaju broj zahteva i komplikuju regulativu, čime praktično jako sputavaju prodor stranih lekova na svoje tržište.
RZZO i prijatelji
Republički zavod za zdravstveno osiguranje, inače bivši vlasnik „Galenike", koji je svoje akcije preneo na Vladu Srbije, otvorio je novu poslovnu zgradu uz prijem na kojem je bilo oko 200 ljudi.
Otvaranju su prisustvovali Goran Orlić iz „Aktavisa", Đorđe Bajec, direktor KBC „Dragiša Mišović", brojni poznati lekari, Milka Forcan iz „Delte" i drugi prijatelji Zavoda.
Građani godišnje plate za lekove 397 miliona evra
Godišnje se u Srbiji na lekove potroši oko 772 miliona evra, što je po stanovniku nešto više od sto evra. Imajući u vidu da Repubički zavod za zdravstveno osiguranje planira da ove godine za lekove izdvoji oko 375 miliona evra, svaki građanin će iz svog džepa za lekove prosečno izdvojiti nešto više od četiri hiljada dinara. Grubo, na svaki dinar koji za lekove plati država građani u apotekama izdvoje po nešto više od jednog dinara iz svog džepa.
Uporedne cene lekova (u dinarima)
Naziv leka Srbija Slovenija Hrvatska Italija
Vitamin B1 252 1.619
Rapten K 38 100
Presolol 170 180 767 202
Famotidin 394 695 1.008 1.681
Ibuprofen sirup 86 145 129 339
Testosteron depo 250 2.387
Paracetamol 550* 2.027* 2.768* 3.696*
Sinacilin kapi 101 480
Ksalol 95** 162** 169** 553**
Gentamicin 268
Izvor: „Hemofarm" *Srbija pakovanje 500 tableta, Slovenija 90 tableta, Hrvatska 20, Italija 30
** Italija pakovanje 20 tableta, Slovenija, Hrvatska i Srbija 30 tableta
Koje ministarstvo određuje cene lekova
Iako se na prvi pogled ne čini teško, odgovor na pitanje ko je nadležan za korekciju cena lekova, bilo je pronaći više nego mučno. Kako saznaje „Novac", inicijativa za snižavanje cene lekova potiče od Ministarstva za trgovinu. Ministarstvo zdravlja, zatim, daje stručno mišljenje posle čega se o predlogu raspravlja u Vladi Srbije. U Ministarstvu trgovine kažu da je Vlada donela uredbu o kriterijumima za formiranje cene lekova na osnovu zajedničkog predloga ovog i Ministarstva zdravlja.
