Izvor: B92, 26.Maj.2013, 17:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nameštaj samo za razgledanje
Beograd -- Kupovna moć stanovništva je opala pa je u prodavnicama nameštaja više posmatrača nego kupaca, piše sajt rts.rs.
Proizvođači nameštaja kažu da gubitak na domaćam tržištu nadomešćuju izvozom.
Drvna industrija u Srbiji godinama beleži suficit, a veći deo te industrije čini proizvodnja nameštaja. Industrija nameštaja koja zapošljava 13.100 radnika u 676 uglavnom malih i srednjih preduzeća, prošle godine ostvarila je suficit od 115 miliona dolara. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Proizvodnju su povećali za 3,4 odsto, a realizaciju 23 odsto.
Kupovna moć stanovništva je opala pa je u prodavnicama nameštaja više posmatrača nego kupaca.
Veliki proizvođači nameštaja kažu da je u odnosu na vreme pre krize prodaja nameštaja opala više od 10 odsto, iako su marže manje i ima raznih pogodnosti u plaćanju.
PR menadžer "Simpa" Jelena Ćetković rekla je da im gubitak na domaćem tržištu nadomešćuje izvoz i da u poslednjih 5-6 godina ta kompanija ima konstantan rast izvoza od 20 odsto godišnje u proseku.
Jedna od manjih fabrika nameštaja sa 23 radnika prebrodila je krizu i povećala broj zaposlenih, pre svega zahvaljujući održavanju kvaliteta i prilagođavanju potrebama tržišta. Najvažniji za proizvodnju ipak su dobro obučeni radnici.
Radnik Branko Radojević kaže da obavlja poslove izrade stolica.
"Ima oko 40 vrsta stolica i radimo na svim mašinama. Ima nas 5-6 u ovoj hali svako radi na svakoj mašini", naveo je Radojević.
Radnik Saša Sarić rekao je da radi izradu komandnog nameštaja na osnovu crteža.
"Bitno je da ljudi koji rade u našoj firmi imaju određene psihofizičke afinitete i sklonosti da uočavaju nedostatke u fazi izrade proizvoda nakon čega se onda vrši kontrola kvaliteta u sklopu proizvodnje", istakao je suvlasnik fabrike nameštaja Srđan Milanović.
Tehnička opremljenost većine firmi koje prave nameštaj je loša, malo je stranih ulaganja i uvoze se uglavnom polovne ili jeftinije mašine.
Vladimir Burda iz Privredne komore Srbije rekao je da je većina proizvođača uložila svoja lična sredstva, i ne mogu da plaćaju skupa kreditna sredstva.
Sporazum o slobodnoj trgovini sa carinskom unijom Rusije, Belorusije i Kazahstana omogućava da naš nameštaj tamo bude jeftiniji 15 do 25 odsto od konkurenije, ali nismo još iskoristili tu prednost.
Ipak, svake godine izvoz u te zemlje se povećava a najviše nameštaja izvozimo u zemlje Cefta sporazuma, Nemačku, Sloveniju i Francusku.
.jpg)
